Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској.

Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“.

За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било.

Ево пуног текста закључака:

1. Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године.
2. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање и маргинализовање страдања Срба у Другом свјетском рату.
3. Неприхватљива је било каква квалификација злочина у Другом свјетском рату која не садржи одредницу да је над Србима извршен систематски геноцид. Народна скупштина подсјећа да је истребљење Срба био званичан државни пројекат НДХ.
4. Констатујемо да је неприхватљив сам назив Резолуције јер квалификује фашистичке режиме и покрете као агресоре, а не Независну Државу Хрватску, која је званично проводила систематско исељавање, покрштавање и убијање Срба.
5. Непојмљива је констатација да је у Другом свјетском рату страдао значајан број жртава из Босне и Херцеговине. Босна и Херцеговина тада није ни постојала, већ само НДХ, а жртве су били Срби, Јевреји, Роми и антифашисти.
6. Народна скупштина позива све у Бих да историјске чињенице уважавају и да се не баве ревизионизмом. Ревизионизам је и навођење Бошњака као страдалника у Другом свјетском рату, који као нација нису ни постојали тада.
7. Српски народ је био носилац антифашистичке борбе и као такав је поднио највеће жртве за ослобођење свих земаља у региону. Народна скупштина Републике Српске има дужност да чува сјећање на жртве српског народа и у том смислу обавезује и све представнике у институцијама Републике Српске и БиХ да у својим активностима његују истину и антифашистичке вриједности српског народа.
8. У Републици Српској правно егзистира Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата.
9. Народна скупштина Републике Српске, након истека готово 5 година од усвајања Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, сматра да није реално очекивати да надлежне институције Босне и Херцеговине и Републике Хрватске у догледном времену усвоје законске акте којима би се установио исти дан за сјећање на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, како је то усвојено ставом 10. закључака из усвојене Декларације, те да је једино реално очекивати да постоји институционални капацитет као и јавно исказана воља у Републици Српској и Републици Србији да се законским актом утврди и уреди овај дан.
10. Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској.
11. Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Републике Српске да у року од 60 дана упути на разматрање и усвајање у Народну скупштину Републике Српске нацрт Закона о Дану сјећања на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата.
12. Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Републике Српске да у припреми нацрта овог Закона укључи стручне сараднике из Академије наука и умјетности Републике Српске као и представнике грађанских удружења која баштине културу сјећања на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата.
13. Народна скупштина Републике Српске не подржава и одбацује било какве манифестације приликом којих се глорификују поражени фашисти из Другог свјетског рата. Неприхватљиве су и увређујуће према жртвама фашизма било какве прославе попут „Блајбурга“ од стране власти Републике Хрватске.
14. Народна скупштина Републике Српске сматра да је провокација истицање у било којем облику усташког поздрава „За дом спремни“ како за жртве Другог свјетског рата, тако и за потомке жртава.
15. Народна скупштина Републике Српске одбацује нетачне конструкције и спекулације везане за дио документације из Јаценовца.
16. Народна скупштина Републике Српске сматра да је у сарадњи са Музејом Холокауста у Вашингтону значајан дио документације из Јаценовца снимљен и на савремени технички начин обезбијеђен путем микрофилмовања и конзервације.
17. Народна скупштине Републике Српске оформиће парламентарну делегацију која ће посјетити Музеј Холокауста у Вашингтону и увјерити се у стање дијела Јасеновачке грађе која се тамо налази.
18. Народна скупштина Републике Српске потврђује да се јасеновачка грађа налази у Архиву Републике Српске у савременој техничкој обради и да је доступна јавности.
19. Народна скупштина Републике Српске потврђује налазе Анкетне комисије која је формирана у Народној скупштини и која је утврдила стање јасеновачке грађе.
20. Ови закључци ступају на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Опрема: Стање ствари

(Факти, 1. 6. 2020)