Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
S. Milovanović ZAGREB-Iako se deklarativno zalaže za evropske vrednosti uoči ulaska u EU, Hrvatska u praksi sve čini da očuva ideologiju ustaškog pokreta i tekovina NDH. Kako drugačije objasniti činjenicu da pored euforije koja je zahvatila Hrvatsku posle osolobađajuće presude Gotovini i Markaču i ultra posećenim koncertima pevača Tompsona koji javno veliča ustaški pokret, jedan dečiji hor u ovoj zemlji dobio je ime „Stepinčevi mališani“, po kardinalu koji je otvoreno podržavao Pavelića i NDH!
Naime, u oktobru prošle godine tokom proslave Stepinčevog rođenja njegovom rodnom mestu župi Bestovje, u bogatom proigramu posvećenom kardinalu Stepincu nastupio je i dečji hor „Stepinčevi mališani“.
-Pevanje je predvodio dečji zbor „Stepinčevi mališani“ i zbor mladih „Gloria“, pod ravnanjem Martine Rauh. Nakon misnog slavlja župnik je u župnom dvorištu počastio sve prisutne kolačima i kafom, a u župnom domu okupio sve sveštenike svetonedeljskog i samoborsko-okićkog dekanata, navodi se u izveštaju sa proslave Stepinčevih dana na zvaničnom sajtu posvećenom životu i radu ovog hrvatskog kardinala.
Podsetimo, Alojzije Stepinac (8. maj 1898. Krašić – 10. februar 1960 Krašić) je bio zagrebački nadbiskup i kardinal. Jugoslovenske vlasti su ga 1946. godine osudile za saradnju sa ustašama, nakon čega je proveo ostatak života u kućnom pritvoru i u zatvoru. Zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac je od prvih dana zdušno blagoslovio stvaranje „katoličke države“, kako je on često nazivao NDH. 12. aprila 1941. godine sastaje se sa generalom Slavkom Kvaternikom, po proglašenju NDH.
Nadbiskup Stepinac se prvi put sastao sa Antom Pavelićem odmah po njegovom povratku 16. aprila 1941, četiri dana nakon proglašenja NDH. i izrazio punu podršku Ustaškoj novooformljenoj državi.
Zagrebački nadbiskup dr Alojzije Stepinac je na Uskrs 1941. godine ponovo objavio formiranje NDH i tom prilikom je u ime Vatikana blagoslovio ustaškog poglavnika Antu Pavelića. Tada je, između ostalog, rekao: „Dok Vas mi srdačno pozdravljamo kao glavu NDH, mi molimo Boga Zvezda da da svoj nebeski blagoslov Vama, vođi našeg naroda“. Već 28. aprila 1941. godine Stepinac je napisao „pastoralno pismo“ u kome je pozvao svoje sveštenstvo da podržava i brani novu katoličku državu Hrvatsku.
Alojzije Stepinac u pismu papi Piju Dvanaestom u pismu od 18. maja 1943. godine navodi da je U NDH pokršteno oko 250.000 pravoslavnih Srba. Pokrštavanje je vršeno nasilno, jer mnogi Srbi nisu imali izbora, mogli su ili da budu pokršteni ili da budu ubijeni. Dosta ih je, čak, pobijeno i posle pokrštavanja.
Stepinčevo obraćanje povodom ustaških pokolja dogodilo se početkom 1943. Tada su za odmazdu ustaše streljale 30 seljaka iz njegovog rodnog sela Krašić, među kojima i njegovog brata Maksima, a da to Stepinac nije znao. Stepinac je govorio na propovedi u zagrebačkoj katedrali i podigao glas protiv ovakvih zločina. Ovi protesti su prema dokumentima bili pod pritiskom Vatikana koji je 1943. već pretpostavljao ishod rata, tj. poraz sila osovine.
Nadbiskup Stepinac je bio potpuno svestan postojanja koncentracionog logora Jasenovac, ali se o tome nije javno protivio.
Kako se bližio kraj rata, Stepinac je najviše zazirao od pobede komunista, pa se zato u potpunosti složio sa Pavelićevom linijom.
Nije želeo da beži, već je ostao u Zagrebu.
Odmah po oslobođenju Zagreba, Tito je stigao i ljubazno razgovarao sa čelnicima katoličke crkve 2. jula 1945. Tito je pritom obećao da nova vlast ništa neće napraviti bez dogovora s crkvom. Ovim razgovorima prisustvovao je i Vladimir Bakarić. Zato što je odbio da podrži novu, komunističku vlast, kardinal Alojzije Stepinac je osuđen na kućni pritivor a smrtnu kaznu je izbegao pod snažnim pritiskom iuticajem „Svete stolice“, tojest Vatikana.
Izvor: PRAVDA
