С. Миловановић ЗАГРЕБ-Иако се декларативно залаже за европске вредности уочи уласка у ЕУ, Хрватска у пракси све чини да очува идеологиjу усташког покрета и тековина НДХ. Како другачиjе обjаснити чињеницу да поред еуфориjе коjа jе захватила Хрватску после осолобађаjуће пресуде Готовини и Маркачу и ултра посећеним концертима певача Томпсона коjи jавно велича усташки покрет, jедан дечиjи хор у овоj земљи добио jе име „Степинчеви малишани“, по кардиналу коjи jе отворено подржавао Павелића и НДХ!
Наиме, у октобру прошле године током прославе Степинчевог рођења његовом родном месту жупи Бестовjе, у богатом проиграму посвећеном кардиналу Степинцу наступио jе и дечjи хор „Степинчеви малишани“.
-Певање jе предводио дечjи збор „Степинчеви малишани“ и збор младих „Глориа“, под равнањем Мартине Раух. Након мисног славља жупник jе у жупном дворишту почастио све присутне колачима и кафом, а у жупном дому окупио све свештенике светонедељског и самоборско-окићког деканата, наводи се у извештаjу са прославе Степинчевих дана на званичном саjту посвећеном животу и раду овог хрватског кардинала.
Подсетимо, Алоjзиjе Степинац (8. маj 1898. Крашић – 10. фебруар 1960 Крашић) jе био загребачки надбискуп и кардинал. Југословенске власти су га 1946. године осудиле за сарадњу са усташама, након чега jе провео остатак живота у кућном притвору и у затвору. Загребачки надбискуп Алоjзиjе Степинац jе од првих дана здушно благословио стварање „католичке државе“, како jе он често називао НДХ. 12. априла 1941. године састаjе се са генералом Славком Кватерником, по проглашењу НДХ.
Надбискуп Степинац се први пут састао са Антом Павелићем одмах по његовом повратку 16. априла 1941, четири дана након проглашења НДХ. и изразио пуну подршку Усташкоj новооформљеноj држави.
Загребачки надбискуп др Алоjзиjе Степинац jе на Ускрс 1941. године поново обjавио формирање НДХ и том приликом jе у име Ватикана благословио усташког поглавника Анту Павелића. Тада jе, између осталог, рекао: „Док Вас ми срдачно поздрављамо као главу НДХ, ми молимо Бога Звезда да да своj небески благослов Вама, вођи нашег народа“. Већ 28. априла 1941. године Степинац jе написао „пасторално писмо“ у коме jе позвао своjе свештенство да подржава и брани нову католичку државу Хрватску.
Алоjзиjе Степинац у писму папи Пиjу Дванаестом у писму од 18. маjа 1943. године наводи да jе У НДХ покрштено око 250.000 православних Срба. Покрштавање jе вршено насилно, jер многи Срби нису имали избора, могли су или да буду покрштени или да буду убиjени. Доста их jе, чак, побиjено и после покрштавања.
Степинчево обраћање поводом усташких покоља догодило се почетком 1943. Тада су за одмазду усташе стрељале 30 сељака из његовог родног села Крашић, међу коjима и његовог брата Максима, а да то Степинац ниjе знао. Степинац jе говорио на проповеди у загребачкоj катедрали и подигао глас против оваквих злочина. Ови протести су према документима били под притиском Ватикана коjи jе 1943. већ претпостављао исход рата, тj. пораз сила осовине.
Надбискуп Степинац jе био потпуно свестан постоjања концентрационог логора Јасеновац, али се о томе ниjе jавно противио.
Како се ближио краj рата, Степинац jе наjвише зазирао од победе комуниста, па се зато у потпуности сложио са Павелићевом линиjом.
Ниjе желео да бежи, већ jе остао у Загребу.
Одмах по ослобођењу Загреба, Тито jе стигао и љубазно разговарао са челницима католичке цркве 2. jула 1945. Тито jе притом обећао да нова власт ништа неће направити без договора с црквом. Овим разговорима присуствовао jе и Владимир Бакарић. Зато што jе одбио да подржи нову, комунистичку власт, кардинал Алоjзиjе Степинац jе осуђен на кућни притивор а смртну казну jе избегао под снажним притиском иутицаjем „Свете столице“, тоjест Ватикана.
Извор: ПРАВДА