Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
На споменике који наводно величају „великосрпску агресију“ већ дуже време упозоравају удружења хрватских бранитеља, која их сматрају увредом за жртве, а најчешће се помиње споменик Вукашину Шошкочанин.
У Хрватској је у току јавна расправа о Закону о гробљима, на основу које се очекује одлука о томе да се из Хрватске уклоне споменици са натписима који пропагирају идеје на којима се темељила „оружана агресија на Хрватску“, као и натписи којима се „велича сама агресија или великосрпство“, пише Вецерњи.хр.
Лист наводи да се планира да закон буде усвојен до половине наредне године, као и да надлежни очекују да ће сви надгробни споменици са „неприхватљивим порукама“ бити уклоњени до краја 2020.
Како се наводи, на споменике који наводно величају „великосрпску агресију“ већ дуже време упозоравају удружења хрватских бранитеља, која их сматрају увредом за жртве, а најчешће се помиње споменик Вукашину Шошкочанину у Боровом селу, на коме се између осталог наводи „И сада гледам Борово рођено моје село, браћу, сестре и српске борце моје, битке бију жестоко, поносно дижу чело и српске заставе високо и тврдо на српској земљи стоје“.
Такви споменици углавном се налазе на гробљима, у склопу породичних гробница или маузолеја, наводи дневник.хр. Вукашин Шошкоћанин, како се наводи, вођа побуне у Боровом селу, осуђен је на 20 година затвора, а касније аболиран и на месном гробљу има споменик.
Хрватски закони не баве се прецизно овом проблематиком, али за уставне стручњаке ствар је јасна – овакви споменици забрањени су и то чак и на јавним површинама као што су гробља и на надгробним плочама.
Члан 39. хрватског Устава каже да је забрањено и кажњиво свако позивање или подстицање на рат или употребу насиља, на националну, расну или верску мржњу или било који облик нетрпељивости, пише Телеграф.хр.
Вуковарски доградоначелник, који представља српску мањину, Срђан Милаковић сматра да се такви споменици не могу изједначавати с оним што се догађало у Другом светском рату.
„Временски, политички контекст није исти, последице нису исте и није исто дефинитивно временско раздобље које је од тада прошло да бисмо могли расуђивати уопште шта то за кога значи и шта је стварно објективно стање“, каже Милаковић.
У документу који је надлежно министарство упутило на јавну расправу наводи се да је реч о спровођењу препорука Већа за суочавање с поседицама владавине недемократских режима, а повод за оснивање тог већа била је спомен-плоча за погинуле припаднике ХОС с натписом „За дом спремни“, али је још нејасно шта ће се догодити с делом препорука које се односе на тај усташки поздрав.
Извор:Вечерње новости
Везане вијести:
