Сјећање у Старом Броду: Ради ли свако свој посао?

Обиљежавање 79. годишњице сјећања на 6.000 жртава које су хрватске и муслиманске усташе сатјерале уз Дрину и побиле и најсвирепије поклале, пада на дан Св. Вукашина Јасеновачког и Клепачког.

Пише: Дани(ј)ел Симић

Ово је само једно од стратишта српског народа у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата, али једно од ријетких које има достојан споменик. Споменик који свој изглед мијења водостајем бране језера Перућац.

Посебно је битно што је тај концепт по мјери српског, а не других народа. Овај споменик је путоказ како треба обиљежити и све остале историјске топониме који су објашњење зашто су Срби данас у идеолошко-демографском повлачењу.

Читав меморијални комплекс, аутора Новице Мотике је можда први у Срба који је и умјетничком изведбом, и самим концептом, и идеолошки јасно дефинисао ко је, кога, када, колико и зашто убијао.

Вријеме је да се, уочи 80 година од почетка Покоља, системског државног геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и њених савезника, запитамо ко то само ради свој посао?

И, да ријечи старца Вукашина, који је џелату поручивао “само ти дијете ради свој посао”, запитамо да ли ми радимо свој посао, да нам се Покољ не би поновио?

Опет поновио.

Извор: ФРОНТАЛ