„Силос“ је био концентрациони логор за Србе

Логор „Силос“ у Тарчину код Сараjева коjи jе затворен 27. jануара 1996. године имао jе све елементе концентрационог логора Аушвица, коjи такође данас обиљежава дан свог затварања, казала jе бивши заточеник „Силоса“ Радоjка Пандуревић.

„У српском стратишту `Силос` била сам 1 339 дана и толико би требало бити написано књига, jер сваки дан jе прича за себе. Тадашњи активни полицаjци, међу коjима су били Рефик Туфо и Енвер Дуповац, 28. маjа 1992. године одвели су нас 17 из села Раштелица у Тарчину, гдjе смо живjели, на `информативни разговор` коjи jе траjао 1 339 дана“, рекла jе Пандуревићева у свjедочењу за Срну.

Од момента затварања у „Солосу“, у коjем су већ били затворени воjници ухапшени у касарни „Жуновница“, Пандуревићева jе рекла да су стражари све чинили да jе, као присталицу СДС-а, што више понизе.

„Ја сам им била за све крива. Тукли су ме, приjетили да ће убити и мене и кћерку, чак су ме скинули нагу и исjекли одjећу да немам шта да обучем, те пуцали на мене, након чега сам пребачена у болницу у Тарчину“, рекла jе Пандуревићева.

Она jе потврдила да су тадашњи званичници у Влади РБиХ, међу коjима су и садашњи посланици у парламенту БиХ, долазили у „Силос“ и били упознати о дешавањима у логору.

„Алиjа Изетбеговић jе два пута био у близини `Силоса`. Долазио jе хеликоптером, а долазио jе и када jе била посљедња офанзива на Хаџиће, када jе пружио подршку своjоj воjсци. Значи, сви су знали за `Силос`“, тврди Пандуревићева.

О распуштању логора „Силос“ затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста. Логор jе напустила 26. jануара 1996. године, док су посљедња 42 затвореника изашла дан касниjе, чиме су коначно затворена врата овог казамата.

Извор: