Шта не зна Јосиповић

Велики брат брине о нама, од Триглава до Вардара. Јер, наjновиjи српско-хрватски сусрети нису случаjни – попут сусрета првог потпредседника владе и министра одбране Александра Вучића са потпредседником владе Хрватске Невеном Мимицом усред Вашингтона? Лепо вас Велики брат упита – да ли бисте имали нешто против да се сретнете са господином Мимицом? Хаjде, реци Великом брату да сада не желиш сусрет са Мимицом. Нешто раниjе и сусрет министара спољних послова Србиjе и Хрватске, Ивана Мркића и Весне Пусић у Даблину. Па онда гостовања Стипе Месића и Иве Јосиповића на нашим телевизиjама.

Међутим, оно што мене збуњуjе jесте став председника Хрватске у интервjуу на ТВ Б92, где господин Иво Јосиповић пита људе у Србиjи: „Зашто се не запитаjу зашто су воjници из Србиjе, тенкови и авиони долазили у Хрватску?“ Очито jе да председник Хрватске има врло лоше воjне саветнике, jер 1991. то нису били ни српски воjници, ни српски тенкови, ни српски авиони, већ jугословенски, то jе била ЈНА, коjа jе у Хрватскоj била од 1945.

Осим тога, тим авионима 1991. пилотирали су и пилоти Хрвати, неколико њих коjи су тек 1992. пребегли из Бихаћа и са Поникава у Загреб, претходно су мало и борбено деjствовали у Хрватскоj. Током 1991. и све до пролећа 1992. ЈНА jе имала jугословенски карактер, у борбама у Вуковару учествовали су и воjници ЈНА Хрвати, на граници према Бугарскоj и Грчкоj воjници ЈНА Хрвати остали су све до фебруара 1992. У Вуковару jе био гарнизон ЈНА jош од 1948. године, 14. понтонирски батаљон, коjи jе нападнут у августу 1991. За борбе у Вуковару нико ниjе у Хагу процесуиран, Овчара jе друга прича, и то jе био злочин. Јединица ЈНА коjа jе у Вуковар из Београда стигла у септембру 1991. дошла jе да деблокира опкољене инжењерце, а СФРЈ jе правно jош постоjала.

Хрватске паравоjне снаге напале су 15. септембра 1991. скоро све гарнизоне ЈНА у Хрватскоj. Хрватска jе прогласила прекид свих државних веза са Београдом 8. октобра 1991. Шта ћемо са нападима на ЈНА пре тог датума?

То jе jош била СФРЈ. А нападнути су управо они гарнизони ЈНА коjи су тешко могли да се бране. Нису нападнути гарнизони у Пули, на Малом Лошињу, на Вису, на Ластову. У Великоj Горици краj Загреба била jе механизована бригада ЈНА, а у Јастребарском оклопна бригада ЈНА. Нико их ниjе дирао, jер су то биле преjаке jединице и изашли су без испаљеног метка. Као што су мирно из Пуле, са Ластова, Лошиња, Виса, из Риjеке, из Пазина изашли гарнизони ЈНА.

Можда jе председник Хрватске мислио на резервни састав ЈНА коjи jе делимично, истина у септембру 1991. стигао из Србиjе у Хрватску да помогне опкољеним гарнизонима ЈНА. Стварно, што су они уопште тамо ишли? Требало jе да пусте воjнике ЈНА да их у касарнама у Хрватскоj паравоjне снаге побиjу.

Амбасадор Хрватске у Београду господин Жељко Купрешак искрено ми jе недавно, на jедном коктелу, одговорио на питање зашто су нападали гарнизоне ЈНА: „Па нису хтели да се предаjу.“

Мирослав Лазански

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

ЛАЗАНСКИ: БАХАТО ПОНАШАЊЕ ЈЕ ИЗРАЗ