Veliki brat brine o nama, od Triglava do Vardara. Jer, najnoviji srpsko-hrvatski susreti nisu slučajni – poput susreta prvog potpredsednika vlade i ministra odbrane Aleksandra Vučića sa potpredsednikom vlade Hrvatske Nevenom Mimicom usred Vašingtona? Lepo vas Veliki brat upita – da li biste imali nešto protiv da se sretnete sa gospodinom Mimicom? Hajde, reci Velikom bratu da sada ne želiš susret sa Mimicom. Nešto ranije i susret ministara spoljnih poslova Srbije i Hrvatske, Ivana Mrkića i Vesne Pusić u Dablinu. Pa onda gostovanja Stipe Mesića i Ive Josipovića na našim televizijama.
Međutim, ono što mene zbunjuje jeste stav predsednika Hrvatske u intervjuu na TV B92, gde gospodin Ivo Josipović pita ljude u Srbiji: „Zašto se ne zapitaju zašto su vojnici iz Srbije, tenkovi i avioni dolazili u Hrvatsku?“ Očito je da predsednik Hrvatske ima vrlo loše vojne savetnike, jer 1991. to nisu bili ni srpski vojnici, ni srpski tenkovi, ni srpski avioni, već jugoslovenski, to je bila JNA, koja je u Hrvatskoj bila od 1945.
Osim toga, tim avionima 1991. pilotirali su i piloti Hrvati, nekoliko njih koji su tek 1992. prebegli iz Bihaća i sa Ponikava u Zagreb, prethodno su malo i borbeno dejstvovali u Hrvatskoj. Tokom 1991. i sve do proleća 1992. JNA je imala jugoslovenski karakter, u borbama u Vukovaru učestvovali su i vojnici JNA Hrvati, na granici prema Bugarskoj i Grčkoj vojnici JNA Hrvati ostali su sve do februara 1992. U Vukovaru je bio garnizon JNA još od 1948. godine, 14. pontonirski bataljon, koji je napadnut u avgustu 1991. Za borbe u Vukovaru niko nije u Hagu procesuiran, Ovčara je druga priča, i to je bio zločin. Jedinica JNA koja je u Vukovar iz Beograda stigla u septembru 1991. došla je da deblokira opkoljene inženjerce, a SFRJ je pravno još postojala.
Hrvatske paravojne snage napale su 15. septembra 1991. skoro sve garnizone JNA u Hrvatskoj. Hrvatska je proglasila prekid svih državnih veza sa Beogradom 8. oktobra 1991. Šta ćemo sa napadima na JNA pre tog datuma?
To je još bila SFRJ. A napadnuti su upravo oni garnizoni JNA koji su teško mogli da se brane. Nisu napadnuti garnizoni u Puli, na Malom Lošinju, na Visu, na Lastovu. U Velikoj Gorici kraj Zagreba bila je mehanizovana brigada JNA, a u Jastrebarskom oklopna brigada JNA. Niko ih nije dirao, jer su to bile prejake jedinice i izašli su bez ispaljenog metka. Kao što su mirno iz Pule, sa Lastova, Lošinja, Visa, iz Rijeke, iz Pazina izašli garnizoni JNA.
Možda je predsednik Hrvatske mislio na rezervni sastav JNA koji je delimično, istina u septembru 1991. stigao iz Srbije u Hrvatsku da pomogne opkoljenim garnizonima JNA. Stvarno, što su oni uopšte tamo išli? Trebalo je da puste vojnike JNA da ih u kasarnama u Hrvatskoj paravojne snage pobiju.
Ambasador Hrvatske u Beogradu gospodin Željko Kuprešak iskreno mi je nedavno, na jednom koktelu, odgovorio na pitanje zašto su napadali garnizone JNA: „Pa nisu hteli da se predaju.“
Miroslav Lazanski
Izvor: POLITIKA
Vezane vijesti:
LAZANSKI: BAHATO PONAŠANjE JE IZRAZ