Šehovac: Izetbegoviću, kasno si se setio Kazana

Nosim to u sebi već decenijama, ali verovatno iz nekih političkih razloga to nisam, a trebalo je da to uradim ranije, rekao je nedavno Bakir Izetbegović

Sarajevo – Predsedavajući Predsed­ ništva BiH Bakir Izetbegović i lider najbrojnije bošnjačke stranke (SDA) posetiće sutra Kazane na Trebeviću, jedno od većih stratišta Srba ubijenih u Sarajevu ratne 1993. godine. Izetbegović će, kako je najavljeno iz njegovog kabineta, na Kazanima, jami u koju je bačen još uvek neutvrđen broj ubijenih sarajevskih Srba „odati počast nevinim žrtvama i položiti cveće“.

Direktor Demokratske inicijative sarajevskih Srba (DISS) Dušan Šehovac smatra da se Izetbegović kasno setio Kazana, trebalo je to, kaže, uraditi odmah posle rata, jer Kazani nisu „klasičan ratni zločin, već zločin u ratu nad Srbima koji su hvatani po gradu, izvođeni iz svojih stanova i ubijani”.

„Mislim da je kasno u ljudskom smislu, ali nije kasno da se kao ljudi probudimo i počnemo priznavati

žrtve drugih naroda, a ne samo gajiti kult svojih žrtava“, izjavio je Šehovac za „Politiku“, napominjući da među likvidiranima na Kazanima nije bilo vojnika.

Odlazak na Kazane, lokaciju na kojoj su pre 23. godine pripadnici 10. brdske brigade Armije RBiH pod komandom Mušana Topalovića Cace, ubijali i u jamu bacali nedužne i nenaoružane srpske  civile, Izetbegović je najavio na nedavno održanom samitu regionalnih lidera u Sarajevu. On je tada, ocenivši kako „Predsedništvo BiH nije dovoljno uradilo na pomirenju naroda“ i kako „ima nameru da to počne menjati“, rekao da se „oseća lično dužan Srbima Sarajlijama koji su ubijeni na Kazanima, da im oda počast i da će to i uraditi, i to prvih dana Ramazana, kada bude postio”.

Trebalo je to uraditi odmah posle rata, jer Kazani nisu klasičan ratni zločin, već zločin u ratu nad Srbima koji su hvatani po gradu, izvođeni iz svojih stanova i ubijani

Nakon toga Izetbegović je u jednom razgovoru za RTRS, odgovarajući na pitanje šta ga je navelo da izjavi da želi da ode na Kazne, rekao da su na tom mestu, bez razloga, ubijeni njegovi nevini sugrađani. „Nosim to u sebi već decenijama, ali verovatno iz nekih političkih razloga to nisam, a trebao sam uraditi. Neki misle da se na taj način nešto izjednačava, ali nije tako. Treba pokazati samilost prema svakoj žrtvi. Trebalo je to kao čovek ranije da uradim“, kazao je Izetbegović.

Aktivisti Inicijative „Jer me se tiče“ postavili su prošle godine u sarajevskom parku Atmejdan spomenploču za žrtve zločina na Kazanima, ali je ona uništena u roku od 24 časa. Na Bistriku, na zgradi jedne osnovne škole godinama stoji i niko je ne dira spomen­ploča ratnom zločincu Mušanu Topaloviću Caci po čijem naređenju je na Kazanima ubijen, između ostalih, i 75­godišnji bračni par Radoslav i Marina Komljenac koji su živeli baš u sarajevskom naselju Bistrik.

To pa lo vić, koga i Bošnjaci smatraju najodgovornijim za zločine na Kazanima, ubijen je 1993. godine u obračunu vrha Armije RBiH sa, kako je tada navedeno „kriminalom u vlastitim redovima“. Njegova sahrana, iako je prilikom hapšenja ubio devetoricu pripadnika tadašnje odbrane Sarajeva, bila je televizijski spektakl sa nekoliko hiljada Sarajlija među kojima je, prema navodima nekih medija, bio i Bakir Izetbegović.

U međuvremenu iz Kazana su izvađeni posmrtni ostaci 29 osoba što je, prema podacima i saznanjima srpske strane, daleko od stvarnog broja sarajevskih Srba koji su, nakon što su likvidirani metkom u potiljak, bačeni u tu jamu. Od 1994. godine do danas za zločine na Kaznima osuđeno je 14 pripadnika Armije RBiH na kazne zatvora od 10 meseci do šest godina.

Autor: Dušanka Stanišić

Izvor: POLITIKA, nedjelja 12 jun 2016., str. 4

Vezane vijesti: