Шеховац: Изетбеговићу, касно си се сетио Казана

Носим то у себи већ деценијама, али вероватно из неких политичких разлога то нисам, а требало је да то урадим раније, рекао је недавно Бакир Изетбеговић

Сарајево – Председавајући Председ­ ништва БиХ Бакир Изетбеговић и лидер најбројније бошњачке странке (СДА) посетиће сутра Казане на Требевићу, једно од већих стратишта Срба убијених у Сарајеву ратне 1993. године. Изетбеговић ће, како је најављено из његовог кабинета, на Казанима, јами у коју је бачен још увек неутврђен број убијених сарајевских Срба „одати почаст невиним жртвама и положити цвеће“.

Директор Демократске иницијативе сарајевских Срба (ДИСС) Душан Шеховац сматра да се Изетбеговић касно сетио Казана, требало је то, каже, урадити одмах после рата, јер Казани нису „класичан ратни злочин, већ злочин у рату над Србима који су хватани по граду, извођени из својих станова и убијани”.

„Мислим да је касно у људском смислу, али није касно да се као људи пробудимо и почнемо признавати

жртве других народа, а не само гајити култ својих жртава“, изјавио је Шеховац за „Политику“, напомињући да међу ликвидиранима на Казанима није било војника.

Одлазак на Казане, локацију на којој су пре 23. године припадници 10. брдске бригаде Армије РБиХ под командом Мушана Топаловића Цаце, убијали и у јаму бацали недужне и ненаоружане српске  цивиле, Изетбеговић је најавио на недавно одржаном самиту регионалних лидера у Сарајеву. Он је тада, оценивши како „Председништво БиХ није довољно урадило на помирењу народа“ и како „има намеру да то почне мењати“, рекао да се „осећа лично дужан Србима Сарајлијама који су убијени на Казанима, да им ода почаст и да ће то и урадити, и то првих дана Рамазана, када буде постио”.

Требало је то урадити одмах после рата, јер Казани нису класичан ратни злочин, већ злочин у рату над Србима који су хватани по граду, извођени из својих станова и убијани

Након тога Изетбеговић је у једном разговору за РТРС, одговарајући на питање шта га је навело да изјави да жели да оде на Казне, рекао да су на том месту, без разлога, убијени његови невини суграђани. „Носим то у себи већ деценијама, али вероватно из неких политичких разлога то нисам, а требао сам урадити. Неки мисле да се на тај начин нешто изједначава, али није тако. Треба показати самилост према свакој жртви. Требало је то као човек раније да урадим“, казао је Изетбеговић.

Активисти Иницијативе „Јер ме се тиче“ поставили су прошле године у сарајевском парку Атмејдан споменплочу за жртве злочина на Казанима, али је она уништена у року од 24 часа. На Бистрику, на згради једне основне школе годинама стоји и нико је не дира спомен­плоча ратном злочинцу Мушану Топаловићу Цаци по чијем наређењу је на Казанима убијен, између осталих, и 75­годишњи брачни пар Радослав и Марина Комљенац који су живели баш у сарајевском насељу Бистрик.

То па ло вић, кога и Бошњаци сматрају најодговорнијим за злочине на Казанима, убијен је 1993. године у обрачуну врха Армије РБиХ са, како је тада наведено „криминалом у властитим редовима“. Његова сахрана, иако је приликом хапшења убио деветорицу припадника тадашње одбране Сарајева, била је телевизијски спектакл са неколико хиљада Сарајлија међу којима је, према наводима неких медија, био и Бакир Изетбеговић.

У међувремену из Казана су извађени посмртни остаци 29 особа што је, према подацима и сазнањима српске стране, далеко од стварног броја сарајевских Срба који су, након што су ликвидирани метком у потиљак, бачени у ту јаму. Од 1994. године до данас за злочине на Казнима осуђено је 14 припадника Армије РБиХ на казне затвора од 10 месеци до шест година.

Аутор: Душанка Станишић

Извор: ПОЛИТИКА, недјеља 12 јун 2016., стр. 4

Везане вијести: