Sećanje na žrtve Holokausta – položeni venci na Starom sajmištu (VIDEO)

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta (27. januar) obeležen je danas državnom ceremonijom kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu

Beograd – Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta (27. januar) obeležen je danas državnom ceremonijom kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu.

Nakon verskog obreda, koji je obavio rabin Isak Asiel, preživeli logoraši, njihovi potomci, predstavnici države, grada Beograda i ambasada položili su vence i bele ruže kojima su odali počast ubijenima u Holokaustu.

„Ovakva sećanja i komemoracije najbolje bi bilo da počnemo od osnovne škole i da učimo da se dobrota u ljudima mora vežbati i stvarati – u suprotnom zlo nećemo nikada iskoreniti iz naše sredine“, rekao je rabin.

Podsetivši da je Drugi svetski rat odneo više od šest miliona jevrejskih života, Isak Asiel je poručio da je potreba da se sećamo Holokausta i danas jednako važna kako se takvi dogadaji ne bi ponovili.

Jedan od preživelih logoraša sa Starog sajmišta, Josef Žamboki, koji je u logor dospeo kao desetogodišnjak, ispričao je kako je u logoru ostao bez roditelja i šire porodice, a njega je spasao obućar Pal Žamboki, koji je tada bio privremeni prevodilac u Gestapou.

Kako je ispričao danas, slučajno je ostao živ zahvaljujući Žambokiju, čije ime i danas nosi.

Preživela je i njegova sestra, mogla je, kazao je, i mama, ali nije htela da ostavi bolesnu baku.

„Ona je bila najstarija, bile su tri sestre ovde zajedno, ona je mogla da izađe, ali je ostala“, ispričao je Žamboki.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević poručio je da su Holokaust, kao simbol najvećeg stradanja jevrejskog naroda i genocid nad srpskim i romskim narodom u Evropi bili najveća sramota koju je svet dozvolio, a Aušvic, Dahau, Treblinka, Mauthauzen, Majdanek, Jasenovac, Staro sajmište, Jajinci, logor smrti Crveni krst u Nišu… samo su neka od masovnih stratišta nevinih.

Antisemitizam se, dodao je, u određenoj meri pojavljuje i u našem vremenu o čemu, kaže, svedoče izolovani, ali prisutni incidenti.

Zato je, kako je rekao, i danas u svim demokratskim državama aktuelna potreba da se iznova podseća na strahote Holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja.

„Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica Holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste – jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji“, zaključio je ministar.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, koji se u svetu obeležava 27. januara, ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Opredeljujući se za 27. januar, dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

(Tanjug)

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Predstavljen projekat Mesta stradanja – Prva faza …

Vesić: Staro sajmište biće centar za proučavanje Holokausta …