Пише др Славенко Терзић Књига интервјуа са Василијом Крестићем доноси целу лепезу његових становишта не само о важним историографским питањима, него и о многим проблемима савременог друштвеног живота, културе, нације у целини, моралним и идеолошким искушењима времена Има ствараоца, међу њима и историчара, који за собом остављају или су оставили плодно дело, али су остали потпуно по страни  јавног живота, живећи тихо и готово нечујно у својој радној соби. Насупрот њима, стоје они који живе у некој врсти сталног дијалога са својим временом, његовим идејама и њиховим носиоцима. Академик Василије Ђ. Крестић је обимним научним делом деценијама присутан у интелектуалном и јавном животу земље, у отвореном дијалогу са епохом. Књига

Пет дана након напада ХВ-а, отишао сам до пута којим је пролазила колона. Тражио сам цигарете. Затекао сам застрашујуће призоре, видио сам само мртве, живих више није било. Били су убијени из пушчаног оружја и сви пошприцани неком црном текућином, тако да им нисам могао разазнати лица. Пребројао сам 13 мртвих тијела, сјећа се Стеван Остојић из Брубња Првоступањска хашка пресуда генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за ратне злочине у бившем УН-ову сектору Југ отвара готово заборављено питање што се за и након „Олује“ дешавало на подручју сектора Сјевер. Да су аугустовски дани и ондје били натопљени крвљу, говоре подаци: Хрватски хелсиншки одбор биљежи 267 жртава, но та бројка

Аутор: мр Владимир Димитријевић Милослав Самарџић: „Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова,УНА Прес, Београд 2011.) То да је српски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Заблуде и заборав Најстрашније од свега је то што све, свагда, стално заборављали. И допуштали себи да верујемо у илузије, што се нарочито дешавало нашим интелектуалцима, заслепљеним разним врстама космпополитских (а касније и комунистичких) заблуда. Један од најтрагичнијих примера је свакако онај који описује

ЗАГРЕБ- Хрвати који живе у иностранству, а немају хрватско држављанство, убудуће би требали пуно брже и једноставније требали доћи до хрватског пасоша. Онима којима матичне државе бране стицање двојног држављанства, Загреб ће дати „статус Хрвата без хрватског држављанства“, који ће им у Хрватској омогућити разне повластице. Одлучила је то данас Влада Хрватске, усвојивши посебну Стратегију о односима с Хрватима изван Хрватске. Након ње, устврдио је Гордан Јандроковић, министар вањских послова, донијеће се и посебан закон о Хрватима у свијету, те ће се основати централно тијело за сарадњу с њима и посебан Савјет Владе. Ради јачања односа с дијаспором, утемељиће се и обиљежавати и Дан Хрвата ван Хрватске, мада још није

КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ Са прогоном Срба из Српске Краjине и Хрватске током рата 1991 – 1995, а посебно у воjним операциjама „Бљесак“ и „Олуjа“ у маjу и августу 1995. године, дошло jе и до систематског уништавања споменика културе како би се уклонили трагови милениjског присуства Срба на тим просторима.[1] Нажалост у Србиjи ниjе постоjало расположење да се покрене домаћа и свjетска jавност како би се заштитила напуштена споменичка баштина. Гласови риjетких поjединаца били су недовољни да се то постигне. У протеклом периоду духовна баштина ниjе пописана нити законски заштићена. Ако се овоме дода недовољна брига институциjа културе у Хрватскоj коjе се баве овом проблематиком може се закључити у каквом се

Србија данас, међутим, није јака СФРЈ, нити су њене службе МОСАД који је својевремено отео Адолфа Ајхмана на улици и пребацио га у Израел. Али, када су нас неке друге установе, попут Министарстава спољних послова или правде, известиле о напретку у случајевима „Кепиро“, „Ашнер“ или „Егнер“? Починили су језиве злочине и, ипак, умакли људској правди… А многи су могли, и морали, да окончају живот у затвору – само да су се политичке и судске власти потрудиле“, пише познати ловац на нацисте и директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф у својој код нас управо објављеној књизи „Ловац на нацисте“. Зуроф је током вишедеценијске потраге открио 2.884 људи осумњичених да су били

Пише Василије Ђ. Крестић Преносимо у целини говор академика Василија Ђ. Крестића, којим је, на Конференцији Српске академије наука и уметности, одржаној 17. марта 2011. године, оптужио вођство САНУ да су маргинализовали ову институцију и довели до тога да изгуби достојанство и углед, да се претвори у трабанта дневне политике У протеклих неколико година у јавности се могу чути оцене да је Српска академија наука и уметности занемела, да је саму себе из друштва изопштила, да је својим неодговорним односом према кључним проблемима државе и народа, каквих, нажалост, има у изобиљу, показала да, иако је највиша научна и уметничка установа у држави, ни не покушава да утиче на неке догађаје

  Проблем око 850 Срба који су избрисани из евиденције пребивалишта на подручју Вировитичко-подравске жупаније био је тема недавних разговора вицепремијера Слободана Узелца са жупаном Томиславом Толушићем и замјеником начелника Опћине Воћин Игором Павковићем – Питање избрисаних из евиденције пребивалишта у жупанији јест велики проблем, али се поштовањем закона може ријешити. Ми смо на састанку добили увјеравања да ће сви случајеви који су у поступку, њих 1.706, бити сторнирани и заустављени до даљњег, осим оних 850 људи који су избрисани прије годину дана. Сада се чека налог министра Томислава Карамарка полицији на терену – каже Игор Павковић и додаје да би сви који су избрисани из евиденције могли бити враћени