Akademiji je nametnut greh o nečemu gde je mnogo neistina i nedorečenosti. Od Memoranduma se nećemo ograđivati, a ako ima krivice, mi ćemo je prihvatiti – rekao je predsednik Kostić Srpska akademija nauka i umetnosti pune tri decenije provela je pod hipotekom stava o položaju srpskog naroda u Jugoslaviji, koji je njena komisija, nedovršeno, formulisala u jesen 1986. godine. Senka Memoranduma i danas lebdi nad zdanjem u Knez Mihailovoj ulici, u kome je rođen dokument koji punih 30 godina neprekidno izaziva pažnju javnosti. Neželjena zaostavština proteklih godina opterećivala je SANU preteći na momente da je potpuno parališe, pa čak i ukine. Akademija je, međutim, do današnjih dana ostala dosledna u

Početkom 1990. godine događaji će sustizati jedni druge. Jasna naznaka da je kompromis nemoguć bila je vidljiva na 14. kongresu SKJ, koji su Slovenci i Hrvati solidarno napustili Kada se 25. juna 1991. godine Milan Kučan obratio javnosti proglašavajući nezavisnost Slovenije i njeno stupanje među evropske države, samo retki su se setili Memoranduma SANU i njegove prognoze budućih događaja u Jugoslaviji. Potez Slovenaca, a odmah zatim i Hrvata, uprkos kritikama, potvrdio je slutnje i upozorenja akademika. – Ovaj akt predstavlja kulminaciju stogodišnjih nastojanja slovenačkog naroda. Jugoslavija u sadašnjem obliku nije sposobna da preživi i postaje žarište potencijalnih konflikata i ratne opasnosti. Srž jugoslovenskog problema je u tome što država nikad

Kritičari Memoranduma zaboravili su da je deset godina pre njegovog pojavljivanja srpsko rukovodstvo sačinilo „Plavu knjigu“ protiv Ustava iz 1974. i demontiranja Srbije na tri dela Amandmanima na republički ustav od 28. marta 1989. godine Srbija je ponovo stekla svoju državnost i suverenitet na celoj teritoriji. Prva i osnovna zamerka akademika na urušeni političko-ekonomski sistem Jugoslavije ticala se Ustava iz 1974. i demontiranja Srbije na tri dela, od čega samo takozvana „uža Srbija“ nije imala gotovo nikakvo pravno određenje niti jasno mesto u federaciji. Deceniju i po duga titovsko-kardeljevska nepravda ispravljena je 1989, ali uz velike otpore, neslaganja i sukobe. Sve ovo dešavalo se u senci nemira na Kosovu, štrajka

Akademici pune tri decenije dokazuju da su se prilikom pisanja Memoranduma držali postojećeg poretka i pozicije Jugoslavije i da su samo otvarali pitanja o ravnopravnosti naroda Stvaranje „velike Srbije“ u javnom mnjenju bivših jugoslovenskih republika i Zapadne Evrope početkom devedesetih postalo je ključni deo nenapisane optužnice protiv Memoranduma SANU, akademika, pa i tek uspostavljene SR Jugoslavije. Čak i najtvrđi kritičari teksta akademika priznaju da je Memorandum formalno bio na jugoslovenskom stanovištu, ali da njegov duh čine ideje karakteristične za velikosrpske projekte. Srpski istoričari tvrde da je pojam „velika Srbija“ nastao još u Austrougarskoj, koja se posle Berlinskog kongresa obrenovićevskoj državi nametnula kao politički i ekonomski tutor. Južni sused dvoglave Carevine,

U drugom talasu kritika na Memorandum najžešća paljba je stigla iz Hrvatske. Za razliku od komunističke hajke na Akademiju, povod za novu ofanzivu bila je – odgovornost za rat Memorandum SANU nije bio na meti kritika samo komunističkog režima. Već pune tri decenije ovaj spis predmet je osude zvanične politike bivših jugoslovenskih republika, svetskog javnog i intelektualnog mnjenja, ali i domaćih liberalnih i antinacionalnih krugova. Svi oni tvrde da su akademici 1986. godine napisali srpski nacionalni program koji je Slobodanu Miloševiću poslužio kao povod i opravdanje za ratne sukobe devedesetih. Teze afirmisane u ovim krugovima postale su sastavni deo zapadnjačkog pogleda na raspad Jugoslavije, uzroke i naravno – krivicu. Ocenama,

Činjenica je da se Milošević, za razliku od Ivana Stambolića i Dragiše Pavlovića, prema SANU i Memorandumu držao uzdržano. U sveopštoj hajci, bio je na samoj periferiji događaja Priroda odnosa Slobodana Miloševića i Memoranduma SANU jedno je u nizu kontroverznih pitanja koja se od kraja osamdesetih do danas gotovo bez prekida postavljaju. Ono ima i posebnu težinu imajući u vidu neslavni ishod Miloševićeve politike i metoda kojima se služio tokom uspona i decenijske vladavine na čelu Srbije i SR Jugoslavije. Da li Memorandum stvorio Miloševića, ili je Milošević njegove navode preuzeo kao sopstveni politički program? Sa distance od tri decenije od objavljivanja memorandumskog teksta i punih 16 godina od petooktobarske

Franjo Tuđman je pristajao na saradnju sa beogradskim „jereticima“, ali samo pod uslovom da oni Hrvatskoj priznaju pravo da u svakom trenutku može da izađe iz zajedničke države Osnovu srpskog opozicionog delovanja sedamdesetih i osamdesetih godina činili su intelektualci okupljeni u Udruženju književnika Srbije, Srpskoj književnoj zadruzi, SANU i Matici srpskoj. Poseban ton kritičkoj misli davali su Sociološko društvo Srbije i njemu blisko Filozofsko društvo Srbije, kao i Ekonomski institut. Čovek koji je na ovoj sceni imao najveći autoritet i od koga je poticalo najviše inicijativa usmerenih ka sistemu bio je Dobrica Ćosić. Upravo na ove krugove uperen je prst režima kao na glavne kreatore ideja koje su svoj konačni

Tvorci Memoranduma bili su „zgroženi pokvarenošću i neodgovornošću Stambolićeve birokratske vrhuške i njene intelektualne posluge“, zapisao je Ćosić Lideri neformalne srpske i slovenačke opozicije novembra 1985. godine, uprkos dubokom neslaganju oko gotovo svih pitanja budućnosti Jugoslavije, postigli su i jedan važan sporazum. Na sastanku Mihaila Markovića, Dobrice Ćosića i Ljubomira Tadića sa vodećim ljubljanskim intelektualcima u gostionici „Mrak“ dogovoreno je i da svaka strana nezavisno napiše sopstveni nacionalni program. Oba akta, kako je tada rečeno, trebalo je da budu objavljena u „Novoj reviji“ iz Ljubljane. „Afera Memorandum“, međutim, osujetila je rad na srpskom programu koji nikada neće biti napisan. Za razliku od Srba, Slovenci su rad na svojem „Načertaniju“ završili