arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Милослав Самарџић: Битка за Грачац

Битка за Грачац била је једна од најкрвавијих у читавом рату. Овај српски градић испод Велебита, на прузи Сплит – Загреб, комунисти су безуспешно нападали још октобра 1942. године. Сада, уочивши долазак херцеговачких четника, они довлаче веће снаге. Помоћник начелника Врховног штаба, Велимир Терзић, писао је Ј. Б. Титу 13. јануара 1943. године: “Главни штаб Хрватске ме је известио да они 14. јануара ноћу предузимају напад на Грачац. Данас ћемо им упутити око 40 граната за хаубицу, за ову акцију.“87 Већ смо видели да је Главни штаб Хрватске, састављен од Хрвата, организовао знатне снаге Срба-бораца и систематски их усмеравао на четнике, док су на другој страни усташе убијале породице ових

Чека нас повратак себи и растрежњење

Наставак борбе за историјску истину значи: наставак борбе за ћирилицу, борба за утврђивање истине геноцида над Србима, борба за интеграцију српског националног бића… Вријеме у којем живимо, поред многобројним специфичности, изнедрило је и велику количину факултетски образованих грађана. Пардоксално, уз сву образованост данашње генерације, осјетан је пад интелектуалне снаге – отвореног и дубоког промишљања, смјелости става, обједињености познања и дјелања. Активизам? Активизам се креће шаблинизовано и маргинализован је. Владавина политички коректног мишљења представља својеврстан политички догмат данашњице. Готово опсесивно заступање интереса „дискриминисаних група“, прокламовање мултикултуралности, законско ограничење критичког мишљења. Владавина „права“ довела је дотле да умјесто јасно одређених вриједности влада морални и интелектуални релативизам. Антагонизам наше свакодневице садржан је и у

Логораши у Јасеновцу

Бег из усташког пакла

Мало је логораша који су успели да се спасу бежањем. Масовни транспорти стизали у логоре са свих страна. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. маја  2016. године. ПОБЕЋИ из јасеновачке фабрике смрти била је храброст, а сам покушај се кажњавао најгрознијим уморством. Ипак, појединци и мање групе успевали су понекад у томе. У првој половини 1943. обављани су обимни пољопривредни радови на ораницама села Млаке, Градине, Драксенића, све до Босанске Дубице. Тада је било успешних појединачних бекстава као и једне групе од 16 логораша. Забележено је и лукаво бекство тројице из самог логора, који су имали добар увид у рад усташког заповедништва.

Усташе на путу за покољ и палеж "бунтовних" села

Под маљ, брадву и нож

Усташе су опколиле српско село Црквени Бок, узеле кола и натовариле их житом, хаљинама, потерале стоку, упрегле коње и потерале сав народ у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Стигла jе колона кола и усташе наредише да их товаре све редом, и живе и мртве. Тако натоварена кола изгледала су ужасно. Испод голих мртваца живи су људи стењали и упињали се да се ослободе. Били су бацани без реда, и мртваци и живи. Мртви су сjедили или лежали на живима, а неки су живи сjедили на мртвима и на живима испод себе. Кола су била брзо напуњена, и

МОМИР КРСМАНОВИЋ ДЈЕЛИМА О СРПСКОМ СТРАДАЊУ ПОДИГАО ЗАДУЖБИНУ

Академик Матија Бећковић оцијенио је да је Момир Крсмановић својим дјелима подигао себи велику задужбину јер она говоре истину о српском страдању на Дрини у Другом свјетском рату, које је званична историја у комунистичкој Југославији, под притиском владајуће политике, деценијама прикривала и релативизовала. „Када држава и наука не посвете пажњу нечему, увек се нађе неко ко то уради, ко записује и бележи, упркос опасностима којима буде изложен. Такав је случај са прикриваном истином о српском страдању на Дрини, зарад братства и јединства, што је радила бивша комунистичка власт. Уместо државе, ту истину је истражио и објавио Крсмановић и његова дела су историја и уједно његова аутобиографија“, рекао је Бећковић у

Усташе славе изнад лешева

Фуртули свитања нема!

Логорашима наређено да убију Рада Фуртулу због покушаја бекства. Реља, удари ме добро да што пре свршим, вапио несрећник Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. маја  2016. године. НАЈСТРАШНИЈЕ је било средином марта 1942. кад смо нас 12 другова били ослобођени од рада и спремали се да кренемо у слободу, причао је Реља Милановић. Један од нас, Раде Фуртула, из околине Сарајева, покушао је да побегне из логора. Бекство му није успело. Пронађен је у клозету око девет сати увече, кад нико није смео бити изван бараке. Раде се претварао да је у несвести. Приликом испитивања признао је да је хтео да

Kuca_Pere_Vukica.jpg

Воз ужаса

Кућа Пере Вукића „Кућа сабласти“ Свуда иста слика: мртви већ при отварању врата испадаjу из вагона, а живи дижу суве, кошчате бледе руке, зеваjу, мичу устима, избуљивши очи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. новембра  2015. године. Осjетих да ми се отрага неко приближуjе. Погледам Паjу, он ми клима на тог и као да вели: „Шути, не разговараj!” Окренух се и спазих Матковића и Љубу Милоша. -Је ли, докторе, шта би требало наjбрже, да се ови људи брзо опораве, мислим, коjа храна, да се придигну? Спазих, како jе Паjо притрчао ближе к нама, тобоже да превиjа, а у ствари да интервенира, ако

Иво Голдштајн: ЧЕТИРИ ‘М’ ИЗ ЈАСЕНОВЦА

Како су невине људе брутално убијали Макс, Милош, Матковић и Мајсторовић Књига Иве Голдштајна ‘Јасеновац’ несумњиво је најопсежнији истраживачки пројект о највећем усташком логору у Независној Држави Хрватској. На готово хиљаду страница, Голдштајн објашњава зашто су усташе основале Јасеновац, износи статистичке податке, међутим, прије свега, описује свакодневицу, живот и смрт логораша, али и њихових крвника, од Макса Лубурића и Љубе Милоша до психопатских убојица попут Драгутина Пудића-Парализе или Хинка Пичилија. Јасеновац је био царство зла, али унутар логора, постојале су тисуће људских судбина, често међусобно испреплетених на начин који је непојмљив у нормалном животу. Приче о овим судбинама темељ су Голдштајнова ‘Јасеновца’. Међу јасеновачким заточеницима говорило се да логором владају

Zeljeznicke_sine.png

Све ће их побити

Пет дана нас по овоj жеги возе у пломбираним вагонима, без воде и без хране,jедва jе изговорио човек Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. новембра  2015. године. Нисмо имали времена за разговор, а у ствари смо већ муњевито сковали план за биjег, мислећи да идемо на боjиште, али смо се грдно преварили. Пред бараком се већ поредало десет лиjечника у биjелим мантилима. – Брже, ви тамо, брже – довикуjе фра Сотона Маjсторовић-Филиповић. Он зове све, мене уопће „не види”, jер ме мрзи, и тражи згоду да ме ликвидира. Знам добро, што смишља фра Сотона. Прођосмо кроз логор. Пред излазом из стражарнице усташки

Sokoli_staresine.jpg

СТРАДАЊЕ ЧЛАНОВА САВЕЗА СОКОЛА У ЈАСЕНОВЦУ

Између два светска рата у Јасеновцу jе основано Соколско друштво. Године 1934. старешина jе био др. Спасоjе Мадираца, заменик Никола Миладиновић, таjник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благаjник Милан Старчевић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. јула  2015. године. Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илиjа Ђилас, Милан Павлица, Терезиjа Ивчић и Воjислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњаjић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Каjзер, Милан Миљеновић и Воjин Согонић. (1) Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе

Милан Ружић: Разграничење

Видим да је све више присутна идеја о разграничењу, а и сам термин нас је залудео од онда када су га први пут искористили. Ево, и ја сам за разграничење, али друге врсте. За оно сам разграничење којим бисмо видели шта је остало и где је граница између Србије и Срба. Много је данас Срба који Србију мрзе и поричу да су оно што су и да су рођени тамо где јесу. Прво да видимо коме припадају злочини, коме мучеништво, коме меци у телу, а коме венци на челу. Да разграничимо мученике од мучитеља, Србе од несрба, искрене од плаћених патриота, националисте од нациста, Милошевића од Хитлера и све остало

Fra_Sotona_Tomislav_Filipovic_Majstorovic_u_zatvoru.jpg

Само ме мржња одржава у животу

Не можемо се отети ужасном осећаjу нашег страшног пораза у Јасеновцу. Сатерани иза жице, гледамо покољ свог народа и не можемо му помоћи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. новембра 2015. године. Изнад мог бокса „бубњање”. Као у Африци и ми се овдjе споразумиjевамо „бубњарским” знаковима. Зову ме опет хитно у „Људоловку”. Већ сам се згурио, jедва ходам, али кад би усташе знале, колико jе у мени изливене жучи од мржње, жива би ме пекле. Чини ми се да ме jош само та мржња одржава у животу и да ме покреће. „Да ми jе само дочекати и видjети обjешене разбоjнике!” Јами, болан,

Васиљевић: Орић и Мухић заслужују максималне казне

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранислав Васиљевић изјавио је Срни уочи сутрашњег почетка изношења завршних ријечи одбране команданта такозване Армије БиХ Насера Орића и његовог саучесника Сабахудина Мухића у Суду БиХ да породице жртава очекују максималне затворске казне. „Ми смо више пута присуствовали суђењима и чули смо свједоке који су као очевици прецизно описивали како је командант такозване Армије БиХ у Сребреници Насер Орић малтретирао и убио тројицу Срба на различитим локацијама и коју је улогу у ситуацијама за које им се суди имао Мухић и то заслужује најстрожу казну“, рекао је Васиљевић. Подсјетивши да су Орић и Мухић оптужени да су у мјестима

Рат против заборава професорке Аврамов

„Постхеројски рат Запада против Југославије“ је, уз „Геноцид у Југославији у светлу међународног права“ из 1992., представљао основу њеног каснијег капиталног, двотомног дела „Геноцид у Југославији 1941-1945, 1991-…“, које сачињава синтезу свих њених стечених знања и научних стремљења, као и круну напора да страдање своје породице и свог народа отргне од заборава. Пише: Марко Танасковић Када је 2. октобра 2018., у 101. години, престало да куца већ увелико ослабљено срце легендарне професорке међународног права Смиље Аврамов, жене челичног карактера и потпуне доследности, Србија је остала без једног од најумнијих, најобразованијих и најчаснијих представника истинске националне елите. Иако је својим јавним деловањем и написаним књигама вишеструко задужила нашу земљу, мора се приметити

Јасеновачки крематоријум

Апстракт: Највећи јасеновачки логор носио је назив логор 3 Циглана. Име је добио по постојећој фабрици за израду цигле и црепова. Сама циглана, осим што је производила поменуте производе, у једном периоду логора се наводи и као стратиште. У појединим изјавама логораша, као и каснијим мемоарским дјелима, ова фабрика се помиње и као мјесто гдје су усташе вршиле кремирање убијених логораша, па чак и као мјесто гдје су жртве живе спаљиване. Аутор је одлучио да у овом раду анализира постојеће изворе као и мемоаристику и литературу у којој се спомиње кремирање тијела као и спаљивање живих људи. Иако преживјели логораши спомињу и градњу крематоријума у селу Доња Градина, због чињенице да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Рeинтeгрaциja злoчинa

У пoвoду гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa дaлa je признaњe

Убице шетају градом

Прва акција албанских есесоваца – рација на Јевреје у Приштини. Криминалци ослобођени

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.