arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

7. јул 1941. – Дан кад је Србин убио Србина комунисти су нам наметнули као Дан устанка Србије

Црни дан у Белој Цркви године Жикица Јовановић Шпанац убио је Крајишника Богдана Лончара и Миленка Браковића Прије 77 година један пуцањ, испаљен у мјесту питомог имена Бела Црква, подијелио је српски народ далеко више него што се мислило у том тренутку и далеко више него што и данас можемо помислити. Идеолошки раздор је догађај који се збио 7. јула 1941. године начинио и данас представља незацијељену рану српског народа. Њу нису успјеле да залијече ни одлуке Народне скупштине ни судске пресуде. Данас је све на научницима и народу. Јовановићев револуционарни говор Био је понедјељак, врео јулски дан, Ивањдан, тог 7. јула 1941. године, у Белој Цркви код Крупња. Требало

27_f1.jpg

Давид у јамама голијата

Казивање Бранка Цетине, jединог преживелог из jедне од jама у Јадовну У свету је мало позната чињеница да су Србе и Јевреје у Југославији, за време Независне Државе Хрватске, хрватске усташе убијале и мучиле, бестијално се иживљавајући на начине који прелазе моћ људске имагинације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. фебруара 2016. године. Повезане Јевреје заједно, или са Србима, у реду од шест до осам људи и жена, доводили би до јама, а затим би прву двојицу или тројицу у низу ударали пијуцима, гвозденим полугама и маљевима. Кад би ови клонули, повукли би и остале повезане у бездане усташког пакла. „Убити без

Јозеф Шулц је Немац који ће заувек живети у срцу Србије: Дао је свој живот јер није хтео да стреља 18 Срба!

Скупштина општине Смедеревска Паланка донела је одлука да једна улица у том граду понесе име окупаторског војника Јозефа Шулца. Хитлеров војник чије је име недавно добила улица у Смедеревској Паланци – Јозеф Шулц, војник Вермахта, 20. јула 1941. године у Вишевцу стао је пред стељачки строј и убијен заједно са 18 заробљених бораца Паланачке чете. Скупштина општине Смедеревска Паланка донела је одлука да једна улица у том граду понесе име окупаторског војника Јозефа Шулца. Овај Немац је 20. јула 1941. године учинио гест незабележен у историји ратовања. Одбио је да стреља 18 југословенских родољуба, бораца Паланачке партизанске чете, који су заробљени на Градишту, у атару Вишевца, родног села вожда Првог

Јубилеј „Новости“: Милан Тепић као Стеван Синђелић

Записи о настанку, прохујалом времену, успону, грешкама и људима. РАТ! Страшна, злокобна реч, све чешће се исписивала на страницама домаће штампе почетком деведесетих година. Новинари „Новости“ нашли су се на новом, дотад најтежем испиту. Са првим сукобима у Хрватској и Босни и Херцеговини наши репортери појавили су се на првим линијама фронтова. Туђманов поход на остварење „тисућлетног сна Хрвата“ о самосталној држави пробудио је мрачне духове прошлости у колективном сећању српског народа у Хрватској. Формирање САО Крајине био је израз бунта Срба из Хрватске против њихове маргинализације, повампирења усташтва и рехабилитације тековина НДХ. И док су око Книна и Пакраца ницале блокаде путева први репортери нашег листа кретали су на

Усташтво Румунске православне цркве

Године 1944, када је Хрватска Православна Црква усташког режима Анте Павелића извршила „хиротонију“ епископа Спиридона Мифке, у њој ће, заједно са злогласним митрополитом Гермогеном, узети учешће и румунски митрополит Висарион Пују, са мањом групом својих клирика. Спиридон Мифка, пореклом Хрват, рођен 1902. године у Самобору и првобитно ђак католичког семеништа у Сплиту, који је касније прешао у православље и свршио богословију у Сремским Карловцима, био је познати преступник и окорели криминалац, кога је Србска Црква рашчинила још давне 1936. године, због неморала и порочног живота. Лишен чина, напустивши жену и троје деце, Спиридон Мифка се свеједно лажно представљао, прикључио се бугарској војсци као капелан, потуцао по бугарским манастирима (где је

Српски комунисти уништили Србију још 1944: Добривоје Видић опростио Хрватима

Шест стотина педесет хиљада стрељаних Срба у Босни и Херцеговини, то је дуг који је српски народ платио за злочиначку политику београдских властодржаца. Припремио: Иван Милошевић Одмах по ослобођењу Београда, када је отворен Сремски фронт, на који је послата српска младеж, почетком новембра 1944. године, у Коларчевој задужбини је почео скуп  Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије ( АСНОС), који је, по мишљењу Пера Симића, познатог Титовог биографа, одредио судбину будуће Србије. О томе је Симић писао у фељтонима које је објавила београдса штампа. –За разлику, рецимо, од Хрвата, где су учествовали представници Хрватске сељачке странке и других политичких партија, на овом четвородневном заседању били су присутни само „политички пробрани и

Кроз дечји логор Јастребарско, у периоду од 12. јула 1942. до 26. августа 1942. прошло је 3.336 деце, од тога више од 2.000 са Козаре

Преносимо: Кукала нам мајка овако паметним – Пише: Милорад Вучелић

Пре тридесетак година нашао сам се у jедном селу на Козари. Разлог jе био више него потресан. Једна девоjчица из логора у Јастребарском, тада већ славна и лепа жена, после дугог трагања, пронашла jе своjу преживелу родбину и вратила се у место у коме се родила. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. марта 2016. године. Преживела jе конц-логор и као покрштено и усвоjено дете наставила jе да живи, да се школуjе, успела jе да направи значаjну уметничку кариjеру, и да постане славна. Сусрет jе био дирљив, навирале су поред суза и сећања на убиство њене маjке, погибиjу њеног оца, и на разне ужасе усташких

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата

На 63. Међународном сајму књига у Београду биће промовисана публикација-каталог који представља резултат четворогодишњег рада на пројекту: „Албум сећања на наше претке из првог светског рата“. Ова публикација доноси приказ прворазредних сведочанстава – фотографија, ратних дневника, војничких писама, дописних карти, споменица и остале историографске грађе учесника Првог светског рата које су поносни потомци послали у част својих предака – учесника Великог рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје. Публикација је посвећена обележавању стогодишњице од завршетка Великог рата. Аутори: Александар Василић, Роксанда Алексић и Душан Младеновић Рецензенти Проф. др Мира Радојевић, др Јана Алексић Текстови др Милош Ковић, пуковник др Далибор

Освећен храм Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

Дан уочи славе цркве Покрова Пресвете Богородице, у суботу 13. октобра, у Доњим Рујанима крај Ливна окупио се верни народ овог села заједно са православним Србима који су пристигли из свих крајева Ливањског поља, од Ливна до Босанског Грахова. Усталио се већ годинама уназад овај леп обичај да се састају о Покрову Пресвете Богородице баш ту, да макар тог дана удахну животу у ово страдално село, његов храм и заједно прославе његову славу. Овогодишње сабрање је ипак било посебно по томе што је, након десет година обнове која је трајала са прекидима, дошао тренутак да се освети овај храм. Стотинак окупљених верника дочекало је свог владику, Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког

Владимир Димитријевић: Срби у Југославији и Европи – сведочанство Жарка Видовића

Мислили смо да нам  се, као оданим савезницима и истинским жртвама рата, не може десити ништа што би нас претворило у немоћне посматраче своје судбине. Ново на сајму Једна дивна појава овогодишњег Сајма књига је друго издање култног дела Жарка Видовића, „Срби у Југославији и Европи“, коју ће објавити Катена Мунди из Београда. Ова књига је први пут угледала светлост дана средином последње деценије прошлог века, у најтеже доба србске борбе у доба распада СФРЈ. Сада, када се поново чита, показује се као светилник који нам и у часу у коме смо се нашли може бити траг на путу ка обнови Завета. Аутор текста о Жарку Видовићу и његовој историософији

Сто година од коначног ослобођења Берана, Васојевића и Црне Горе

Васојевићке бригаде су у борбама током Првог свјетског рата дале огроман допринос слабљењу многобројних непријатељских офанзива, а у децембру 1915. oмогућиле сигурну одступницу српским армијама. Након капитуације црногорске војске 21. јануара 1916. у Црној Гори је настало тешко стање. Двадесет четвртог јануара је одред 59. дивизије заузео Андријевицу и отпочео разоружавање црногорске војске. Два црногорска заштитна батаљона у рејону Берана и Плава условила су предају свог оружја тиме да се њихова област обезбиједи од Албанаца, те је Команда 59. дивизије послала једну чету у Плав, а један ловачки батаљон у Гусиње, одакле су јавили својој команди да „Албанци врше преступе“. Војни заступници обје стране су се 25. јануара послије подне договорили

Документарни филм: Мученици из Лоре, Челебића и Дретеља

Логор је постојао од 1992. године до 1997. године, а кроз њега је прошло 1.005 заробљеника где су били стравично психофизички мучени, због чега је “Лора” сматрана најужаснијим логором на простору бивше Југославије. Сплитски логор смрти био је у функцији све до августа 1997. године, иако је рат био и формално завршен. Покренуто је неколико истрага, а суђењем је окончан тек поступак у тзв. предмету Лора 1, који се односи на злочине над српским цивилима који су у Лору доведени из околине Сплита. Све оно што се дешавало у „Лори“ нашло се и у извештају тадашњег специјалног изасланика УН Тадеуша Мазовјецког од 17. новембра 1992. Документ је прослеђен хрватским министарствима

Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун?

  Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог Сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – углавном Срба, Јевреја и Рома. Ја се овде нећу освртати на саму изјаву г. Зурофа и доношење закона, које је у току, већ на новинарски коментар – смањивање броја жртава нацистичко-усташких монструма, и то жртава из реда српског народа, као и на прикривање чињенице да је то био логор у којем је вршен геноцид над

Проф. др Светозар Ливада

Весна Ивановић: Прелудиј за Ливаду из сна

Предмет књиге је велика симфонија живота човјечанства, глазба која звучи испод површине повијести, благословљена збиљска глазба људског битка чија је једина жеља и циљ, једина тема и страст: бити човјек, збиљски и истински човјек и људски живјети. Béla Hamvas Anthologia humana: пет тисућљећа мудрости   Предмет књиге је човјек Светозар Ливада. Предмет књиге је индивидуум који цијели свој живот улаже голем труд да буде човјек, да буде збиљски и истински човјек и да живи људски. Предмет књиге је примјена прастаре мудрости данас: постати човјеком. Предмет књиге је животна способност устрајања која нас усхићује својом моралном племенитошћу. Новалис каже да човјек не чини друго него се непрестано враћа кући, а Хамвас

АМФИЛОХИЈЕ О ХИМНИ ЦРНЕ ГОРЕ: Први пут певана у Старој Градишки када је Секула Дрљевић са усташама побио 150 црногорских официра

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је оценио да је Душко Марковић позвао грађане да пријављују оне који не устају приликом интонирања химне, прогласивши их практично шпијунима. Поводом најаве црнгорског премијера Душка Марковића да нови закон о симболима предвиђа и кажњавање оних који не буду поштовали химну те државе, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је оценио да је он позвао грађане да пријављују оне који не устају приликом интонирања химне, прогласивши их практично шпијунима. Амфилохије је за Нови ТВ рекао да је ”Ој, светла мајска зоро” лепа народна песма, коју је народ често певао, чак и у верзији “Ој, јунаштва светла мајска зоро”. Како преноси подгорички Дан, Амфилохије каже да не зна шта је премијер

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.