arrow up
Јама Голубинка у Шурманцима

Дечји плач из бездана херцеговачких јама

Једно од највећих и најзначајнијих католичких светилишта у 20. веку никло је у Међугорју у близини јаме Голубинка, у коју су усташе само у једном дану у августу 1941. бациле 237 деце из Пребиловаца. На свега два километра од страшног стратишта где су свирепо убијена српска деца наводно се указала Госпа. Пише: Никола Тркља Брдо указања у протеклих 40 година посетило је више од 40 милиона католика из целог света али изгледа да нико од њих никада није чуо плач невине деце која и данас вриште из понора оближње јаме у Шурманцима Званична историја после Другог светског рата деценијама нас је учила да је устанак у Југославији почео 7. јула

Недостојна лицитација броја жртава у Јасеновцу

Последњих година у српској јавности све се чешће и систематичније умањује број српских жртава у логору Јасеновац. То се повремено претвара у праве медијске кампање. Расправе иза којих не стоје нова темељна истраживања, него игре моћи, политички интереси и људске сујете, претвориле су се у ружне свађе и недостојне лицитације. Све је део ширег тренда који прати обнову моћи и самосвести Немачке и њених савезника из два светска рата. У време обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата, када је било јасно да је у току ревизија владајућег наратива о том пресудном историјском догађају, на овом месту сам упозоравао да ће на ред доћи и Други светски рат. Заиста, данас

1941: Година када је Зло овладало католичким медијима

„Најгоре што нам се може догодити је подцјењивање и непрепознавање нацистичке авети, која има и своје мутационе облике, али увијек има своју националсоцијалистичку, дакле расистичку бит“, босански фрањевац Марко Оршолић, „Злодусима насупрот; религија и националсоцијализам“. Постојало је раздобље у повијести када је, речено ријечима кардинала Јосипа Бозанића, „Зло овладало медијима“, и то католичким. Ради се, дакако, о Другом свјетском рату. У поплави фалсификата, ревизионистичких интерпретација, острашћених квазиконтекстуализација и, ако хоћете, „јалових расправа“ о овом проблематичном дијелу повијести Цркве, када је људскост била на испиту као никад прије, одлучили смо се бавити на начин да презентирамо својеврсну скраћену верзију листа у фокусу. Ради се о механичкој презентацији дијела резултата вишемјесечног истраживања католичког

nikola_zutic.jpg

Никола Жутић: Личко крваво љето 1941.

Рад др Николе Жутићa, са Институтa за савремену историjу, из Београда, представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. English Поред књига књижевника Душана Ђаковића (Јадовничка жмижда, Београд, 2011)  и публицисте Дане Ластавице о геноциду на простору Лике обjављен jе одређен броj истраживања о самом геноциду, извршиоцима, жртвама, а постоjе и броjни мемоарски искази. Нарочито су значаjне књиге историчара Ђуре Затезала о Јадовном и другим стратиштима широм НДХ.[1] О Јадовну jе писао епископ Атанасиjе Јевтић са вjерско-историjског становишта (Од Косова до Јадовна). Међутим, недостаjу радови коjи би истакли узроке геноцидних понашања већег диjела римокатоличке популациjе, обjедињене у нациjи хрватства. Због откривања

visocica-divoselo.jpg

Др Ђуро Затезало: Покољ на Крушковачама

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КРУШКОВАЧЕ KРУШKОВАЧЕ Геноцид над српским цивилним становништвом села Дивосела, Читлука и Орница у Лици код Госпића извршиле су усташе 5. и 6. аугуста 1941. године. Нечувени масакр над избјеглицама извела је усташка војска Независне Државе Хрватске, поглавара Анте Павелића, у ували Kрушковаче, јачине једне бојна, личког здруга, под командом Ивана Девичића Пивца. Тог љетног дана 5. аугуста у само свануће српске избјеглице из својих спаљених села кућа, нашле су се изненађене, опкољене звијерима у људској сподоби. Чула се усташка вика, урликање, вриска: „Kољите! Не пуцајте!

Бог ме је спасио да свијету причам гдје сам била и што сам видјела

Милица Матић, рођена Почуча из Дивосела записала jе потресну, истиниту причу, казивање своjе маjке Мариjе Почуча, Вуjканове коjа jе са 75 своjих комшиjа Дивосељана бачена у Јарчjу jаму на сjеверном диjелу Велебита 06.08.1941. године у вриjеме покоља српског народа у Дивоселу. Јарчjа jама jе jедна од броjних крашких поjава изнад засеока Аланак  /Аланак  – топоним Оланак/ у засеоку Велики краj – Дивосело. Јама jе доста дубока, а издубиле су jе надземне и подземне воде, коjима jе оваj краj обиловао од риjечних буjица до отапања сниjега са Велебита. Хрватске усташе /у служби политике НДХ/, знале су за ову jаму посредством Хрвата коjи су живjели на Аланку, а и сами су били

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице | Sadilovac, Hram Rodjenja Presvete Bogorodice

Дани(ј)ел Симић: Борић Маре Новорођенче

Оно је оно. Не знам мушко или женско. Али како знам да је – српско? Зашто данас, кад се понеко сјети окупиране Републике Српске Крајине, бирам да пишем баш о њему? Зато што је то исто. Зато што или нема, или не зна, а најчешће неће нико други. Драго наше Новорођенче, морам. Јер можда нијеси моје, али јеси наше. Да нијеси наше, живјело би можда. Сјеме наставило. А и шта може бити неком као теби, тек рођеном у првој половини двадесетог вијека, без мајчине сисе? Заклаше ти беби-формулу. Удавише те у одсјеченом пупку. Срамота ме тебе. Срамота ме, а ти вјеруј ако можеш. Јер можда нијеси моје, али јеси наше.

НЕ МОЖЕ ХАГ ДА ПИШЕ СРПСКУ ИСТОРИЈУ: „Новости“ истражују – шта предвиђа водич за наставнике и како „кроји“ градиво

Када је у питању историја, пресуде из Хага свакако нису довољан извор за историјску грађу. Историју не пишу судови, нити политички моћници какви су они који стоје иза хашког механизма. Овим речима историчари и адвокати који су добро упознати са суђењима у Хагу, коментаришу програм под називом „Водич за наставнике историје – како користити архивску грађу за подучавање историје о сукобима деведесетих“ који је покренуо Механизам за кривичне санкције за бившу Југославију. У Механизму тврде да је приручник намењен наставницима историје који желе да унапреде своја знања и вештине у коришћењу архивске грађе Међународног кривичног суда за бившу Југославију, када припремају часове историје о сукобима из деведесетих. За Зорана Живановића

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Најмлађе жртве из Врбашке код Градишке

Село Врбашка налази се у близини Градишке (Босанска Градишка). Током Другог свјетског рата на простору Градишке страдало је преко 10.000 Срба. Поред Срба страдало је и скоро сво ромско становништво овог среза. Током геноцидa на подручју Градишке ликвидирано је неколико хиљада дјеце. У овом тексту вам доносимо поименичан попис страдале српске дјеце до 15 година старости. Податке смо извукли из пописа Жртава фашистичког терора који је урадио СУБНОР. Укупно је из Врбашке страдало 517 српских цивила у геноциду Независне државе Хрватске над Србима. Од тог броја, дјеце до 15 година било је 248, дјевојчица 129, дјечака 119. ВРБАШКА Бабић М. Љубица, 1930.-1942. Стара Градишка Бабић М. Љубомир, 1933.-1942. Стара Градишка

А Дрина пуна лешева, међу њима само видиш – заплове девојачке косе: Годишњица злочина у Старом Броду

У кишним мартовским ноћима, око Младенаца, кад брда над Старим Бродом испод Вишеграда притисне помрчина, тешка и болна, доле над Дрином проломи се врисак, онда га стигне други, па за њим још један, крик скамењене мајке, врисак окамењеног оца који окамењеним рукама покушава да заштити своју окамењену децу. Поцепа небеса тај врисак, стане река, стегне се срце, сабије се помрчина у кањон и врисак постане вапај. За истином, за правдом, за незаборавом. Овде је легенда истина На Старом Броду испод Вишеграда из Дрине вире окамењене руке окамењене деце. Овде је легенда истина. Кад су их пред реком сустигли Францетићеве усташе, 326 девојака ухватиле су се за руке, и на Младенце, 1942.

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942.

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, децениjама jе вешто прикриван „у интересу братства и jединства“. Други светски рат обележили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном обелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности. Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, пре свега жена и деце, коjе су  починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с пролећа 1942. године у кањону реке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе

Годишњица: Катиновац код Топуског 10. априла 1942.

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе, у злочину Покоља  побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигића, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Стоп забораву жртава! Ово је једини чланак, од неколико реченица, који се нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних које не смијемо заборавити. Из књиге „Геноцид на Кордуну“, аутора Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942,

Милка и Цвита, сестра и мајка Данице Бошковић-ЛАЛИЋ, које су као и она, преживјеле пакао јаме Равни Долац

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од родних Рујана, од Динаре и Ливањског поља. Обрела се у срцу Шумадије. Дична Херцеговка о чијој се љепоти и данас прича у родном крају, чије се крупне плаве очи и тешке плетенице боје зрелог жита и данас памте, свила је топли дом са Марком Лалићем на периферији Аранђеловца, у насељу Врбица, под гранама огромног вишевјеког храста.Има у томе неке фине симболике: живот је, како то само он умије и може, саставио понос-дрво и понос-човјека. Даница је слична храсту. И она је попут храста истрпјела муње и громове живота, издржала злоћу и безумље људско, отела се из чељусти смрти

CC BY-SA 3.0 / Bundesarchiv, Bild 101III-Mielke-036-23 / Mielke /

Исходиште геноцида: 1. март

У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. Прва објава овог текста са фотографијом нацистичких војника у фесовима, такозване СС Ханџар дивизије, који читају памфлет о односу ислама и јудаизма, десила се 02.03.2010. године. Јединице које су организовале власти тадашње Независне Државе Хрватске, као што је ова, бориле су се као добровољачке чак под Стаљинградом. Из тадашње НДХ, преко Украјине, ишли су да заједно са Хитлером покоре Совјетски савез, односно Русију. Мало се од тада шта озбиљније промијенило. Тако Њемачка опет наоружава Бандеровце у Украјини, а Хрватска шаље добровољце да помогну неонацистичким јединицама. Вијори се шаховница

КОНАЧНО ИСТИНА О СТРАДАЛОЈ СРПСКОЈ ДЕЦИ (трејлер)

Филм ,,33 Анђела“ о страдању српске деце за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој у Српско-норвешкој копродукцији. Током Другог светског рата преко 4.000 дечака и мушкараца послато је из бивше Југославије у Норвешку као робови. Немачка окупаторска сила желела је да изгради путеве, железницу и другу инфраструктуру у северној Норвешкој, како би обезбедила линије снабдевања северног фронта против Совјетског Савеза. Ови затвореници који су овде послати као робови, радили су и живели у нехуманим условима. Њих 2.400 је изгубило живот. Погледајте трејлер: У Јасеновцу су у договору између немачких окупационих снага и усташког режима раздвојени војно способни мушкарци од 14 до 60 година, у неким случајевима и млађи од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.