Reditelj Žarko Dragojević napustio komisiju Filmskog centra Srbije jer je procenio da film Lordana Zafranovića neće dobiti sredstva. – Ne znam na osnovu čega je to rekao, jer je projekat ušao u najuži izbor, kaže Boban Jevtić, direktor FCS-a
Vest da je reditelj Žarko Dragojević podneo ostavku na mesto predsednika konkursne komisije Filmskog centra Srbije (FCS), koja odlučuje o filmovima s nacionalnom tematikom – podigla je proteklih dana prašinu u javnosti. Dragojević je ovaj gest obrazložio ličnom procenom da film „Djeca Kozare” reditelja Lordana Zafranovića nema dovoljnu podršku komisije.
S druge strane, Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, kaže za „Politiku” da je razgovarao s Dragojevićem, ali da mu i dalje nisu jasni motivi napuštanja komisije budući da nijedna odluka još nije doneta. On dodaje i to da ne zna na osnovu čega je ovaj reditelj procenio da „Djeca Kozare” neće imati podršku komisije, kada je ovaj film ušao u najuži izbor.
– Gospodin Dragojević o svojoj odluci nije obavestio članove komisije, a meni je elektronskom poštom poslao poruku sastavljenu od jedne rečenice. Njegov čin nije jasan ni ostalim članovima komisije jer su došli do užeg izbora i tek je trebalo da dođe do rasprave koje projekte podržati. Dragojević mi je rekao da se bojao da film koji on podržava, „Djeca Kozare” neće proći, ali ne znam na osnovu čega jer je taj projekat ušao u najuži izbor – kaže Boban Jevtić.
Na konkurs se prijavilo 26 projekata. Reč je o konkursu za sufinansiranje domaćih dugometražnih filmova s nacionalnom temom, bilo da je reč o igranom, dokumentarnom ili animiranom filmom. Pod nacionalnom temom podrazumeva se projekat koji obrađuje događaj od nacionalnog istorijskog značaja; koji se bavi životom ili delom osoba značajnih za nacionalnu istoriju, ili onaj koji na inventivan i kreativan način tretira temu iz nacionalne aktuelne stvarnosti s ciljem očuvanja nacionalnog kulturnog identiteta. „Nacionalnost” filma računa se po producentu, a produkciju Zafranovićevog filma potpisuje Miroslav Mogorović iz Srbije.
– Podržali smo i filmove o Diani Budisavljević, o dvoru na Uni, o Nikoli Tesli, o kralju Petru, i van pameti mi je da objašnjavam da nekome smeta film o stradanju dece s Kozare. Suludo je pomisliti i da nekome smeta gospodin Lordan Zafranović, jedan od najvećih jugoslovenskih reditelja – ističe Jevtić, i dodaje:
– Protiv pravila je da se priča o aktuelnim projektima dok se ne završi konkurs, pa ću samo u opštim crtama reći da su se na ovaj konkurs prijavili projekti s temama iz srednjeg veka, preko Prvog svetskog rata, do stradanja Srba u Drugom svetskom ratu, kao i bombardovanja i stradanja Srba na Kosovu.
Jevtić naglašava da će danas biti održan sastanak upravnog odbora i doneta odluka šta dalje, odnosno ko će biti na čelu komisije.
– U zapisniku sa sednica video sam da nije bilo problema u radu komisije. Ovo je zaista bez presedana, doneti takvu odluku 20 dana pre kraja konkursa, bez rasprave, bez obaveštenja, van obaveza koje je gospodin Dragojević potpisao ugovorom – navodi Jevtić.
Dragojević je ranije izjavio da je reč o vanserijskom scenariju, „od kojeg vam, dok ga čitate, zastaje dah”, rekavši da se iz komisije povlači iz ličnih i moralnih razloga, uz dodatak da to čini sa žaljenjem. Kako je rekao, u preliminarnom izjašnjavanju komisije on je video da film o stradanju srpske dece (1942. godine u NDH) nema većinu petočlane komisije, u kojoj su i reditelj Milivoje Miško Milojević, snimatelj Predrag Bambić, scenaristkinja Biljana Maksić i pisac Dejan Stojiljković.
Međutim, odluka koji filmovi će dobiti finansijsku podršku trebalo bi da bude saopštena tek šestog juna.
Žarko Dragojević juče nije odgovarao na telefonske pozive, a na telefon Lordana Zafranovića javio se njegov asistent Dušan Savić, koji kaže da je reditelj na snimanju i da nije u prilici da daje izjave.
Kada je najavljivao ovaj film, Zafranović je govorio da se za njega pripremao 30 godina, da je u pitanju izuzetan scenario, najbolji koji je imao u rukama. Istakao je neophodnost da se krikom obrati ovoj sredini i čovečanstvu koje je zaboravilo šta je doneo Drugi svetski rat, na kakvu mržnju je pobudio i kakve zločine je počinio. Kako je rekao, u filmu je reč o čišćenju Kozare i izbegličkim kolonama koje su završavale u Jasenovcu, u dečjim logorima.
– Arsen Diklić je napisao klasičan scenario koji bi mogao da se pokazuje studentima kao primer kako se piše scenario za igrani film. Dakle, istorijski, „Djeca Kozare” su priča o stradanju bez presedana. Zločini u Drugom svetskom ratu su tema koju stalno provlačim kroz svoje filmove. Tako će biti i ovoga puta. To je tragična priča čitavog kozaračkog naroda i ovo je jedan od mojih filmova kojim bih želeo da ponovo upozorim na to zlo, i to preko dece – izjavio je svojevremeno poznati reditelj.
Autor: Mirjana Sretenović
Izvor: POLITIKA
Vezane vijesti:
Kome su to zasmetala „Djeca Kozare“
Slavni hrvatski reditelj: Snimiću film o stradanju srpske …
Lordan Zafranović: Pravio sam filmove za hrvatski narod i …
Rimokatolička crkva se još nije ogradila od zločina | Jadovno …
Zafranović: Film „Testament“ o NDH koga se Hrvatska plaši …
Veče u Studenici – Krv i pepeo Jasenovca (video) | Jadovno 1941.