Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Сценарио за филм „Дјеца Козаре” уздрмао национални конкурс

Датум објаве: понедељак, 21 маја, 2018
Објављено у Козара
Величина слова: A- A+

Ре­дитељ Жарко Драгоје­вић напустио комисију Филм­ског цен­тра Ср­бије јер је про­ценио да филм Лордана За­фра­новића неће добити средства. – Не знам на основу чега је то рекао, јер је про­је­кат ушао у нају­жи избор, каже Бо­бан Јевтић, дирек­тор ФЦС-а

Вест да је ре­ди­тељ Жар­ко Дра­го­је­вић под­нео остав­ку на ме­сто пред­сед­ни­ка кон­курс­не ко­ми­си­је Филм­ског цен­тра Ср­би­је (ФЦС), ко­ја од­лу­чу­је о фил­мо­ви­ма с на­ци­о­нал­ном те­ма­ти­ком – по­ди­гла је про­те­клих да­на пра­ши­ну у јав­но­сти.  Дра­го­је­вић је овај гест обра­зло­жио лич­ном про­це­ном да филм „Дје­ца Ко­за­ре” ре­ди­те­ља Лор­да­на За­фра­но­ви­ћа не­ма до­вољ­ну по­др­шку ко­ми­си­је.

С дру­ге стра­не, Бо­бан Јев­тић, ди­рек­тор Филм­ског цен­тра Ср­би­је, ка­же за „По­ли­ти­ку” да је раз­го­ва­рао с Дра­го­је­ви­ћем, али да му и да­ље ни­су ја­сни мо­ти­ви на­пу­шта­ња ко­ми­си­је бу­ду­ћи да ни­јед­на од­лу­ка још ни­је до­не­та. Он до­да­је и то да не зна на осно­ву че­га је овај ре­ди­тељ про­це­нио да „Дје­ца Ко­за­ре” не­ће има­ти по­др­шку ко­ми­си­је, ка­да је овај филм ушао у нај­у­жи из­бор.

– Го­спо­дин Дра­го­је­вић о сво­јој од­лу­ци ни­је оба­ве­стио чла­но­ве ко­ми­си­је, а ме­ни је елек­трон­ском по­штом по­слао по­ру­ку са­ста­вље­ну од јед­не ре­че­ни­це. Ње­гов чин ни­је ја­сан ни оста­лим чла­но­ви­ма ко­ми­си­је јер су до­шли до ужег из­бо­ра и тек је тре­ба­ло да до­ђе до рас­пра­ве ко­је про­јек­те по­др­жа­ти. Дра­го­је­вић ми је ре­као да се бо­јао да филм ко­ји он по­др­жа­ва, „Дје­ца Ко­за­ре” не­ће про­ћи, али не знам на осно­ву че­га јер је тај про­је­кат ушао у нај­у­жи из­бор – ка­же Бо­бан Јев­тић.

На кон­курс се при­ја­ви­ло 26 про­је­ка­та. Реч је о кон­кур­су за су­фи­нан­си­ра­ње до­ма­ћих ду­го­ме­тра­жних фил­мо­ва с на­ци­о­нал­ном те­мом, би­ло да је реч о игра­ном, до­ку­мен­тар­ном или ани­ми­ра­ном фил­мом. Под на­ци­о­нал­ном те­мом под­ра­зу­ме­ва се про­је­кат ко­ји об­ра­ђу­је до­га­ђај од на­ци­о­нал­ног исто­риј­ског зна­ча­ја; ко­ји се ба­ви жи­во­том или де­лом осо­ба зна­чај­них за на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју, или онај ко­ји на ин­вен­ти­ван и кре­а­ти­ван на­чин тре­ти­ра те­му из на­ци­о­нал­не ак­ту­ел­не ствар­но­сти с ци­љем очу­ва­ња на­ци­о­нал­ног кул­тур­ног иден­ти­те­та. „На­ци­о­нал­ност” фил­ма ра­чу­на се по про­ду­цен­ту, а про­дук­ци­ју За­фра­но­ви­ће­вог фил­ма пот­пи­су­је Ми­ро­слав Мо­го­ро­вић из Ср­би­је.

– По­др­жа­ли смо и фил­мо­ве о Ди­а­ни Бу­ди­са­вље­вић, о дво­ру на Уни, о Ни­ко­ли Те­сли, о кра­љу Пе­тру, и ван па­ме­ти ми је да об­ја­шња­вам да не­ко­ме сме­та филм о стра­да­њу де­це с Ко­за­ре. Су­лу­до је по­ми­сли­ти и да не­ко­ме сме­та го­спо­дин Лор­дан За­фра­но­вић, је­дан од нај­ве­ћих ју­го­сло­вен­ских ре­ди­те­ља – ис­ти­че Јев­тић, и до­да­је:

– Про­тив пра­ви­ла је да се при­ча о ак­ту­ел­ним про­јек­ти­ма док се не за­вр­ши кон­курс, па ћу са­мо у оп­штим цр­та­ма ре­ћи да су се на овај кон­курс при­ја­ви­ли про­јек­ти с те­ма­ма из сред­њег ве­ка, пре­ко Пр­вог свет­ског ра­та, до стра­да­ња Ср­ба у Дру­гом свет­ском ра­ту,  као и бом­бар­до­ва­ња и стра­да­ња Ср­ба на Ко­со­ву.

Јев­тић на­гла­ша­ва да ће да­нас би­ти одр­жан са­ста­нак управ­ног од­бо­ра и до­не­та од­лу­ка шта да­ље, од­но­сно ко ће би­ти на че­лу ко­ми­си­је.

– У за­пи­сни­ку са сед­ни­ца ви­део сам да ни­је би­ло про­бле­ма у ра­ду ко­ми­си­је. Ово је за­и­ста без пре­се­да­на, до­не­ти та­кву од­лу­ку 20 да­на пре кра­ја кон­кур­са, без рас­пра­ве, без оба­ве­ште­ња, ван оба­ве­за ко­је је го­спо­дин Дра­го­је­вић пот­пи­сао уго­во­ром – на­во­ди Јев­тић.

Дра­го­је­вић је ра­ни­је из­ја­вио да је реч о ван­се­риј­ском сце­на­ри­ју, „од ко­јег вам, док га чи­та­те, за­ста­је дах”, ре­кав­ши да се из ко­ми­си­је по­вла­чи из лич­них и мо­рал­них раз­ло­га, уз до­да­так да то чи­ни са жа­ље­њем. Ка­ко је ре­као, у пре­ли­ми­нар­ном из­ја­шња­ва­њу ко­ми­си­је он је ви­део да филм о стра­да­њу срп­ске де­це (1942. го­ди­не у НДХ) не­ма ве­ћи­ну пе­то­чла­не ко­ми­си­је, у ко­јој су и ре­ди­тељ Ми­ли­во­је Ми­шко Ми­ло­је­вић, сни­ма­тељ Пре­драг Бам­бић, сце­на­рист­ки­ња Би­ља­на Мак­сић и пи­сац Де­јан Сто­јиљ­ко­вић.

Ме­ђу­тим, од­лу­ка ко­ји фил­мо­ви ће до­би­ти фи­нан­сиј­ску по­др­шку тре­ба­ло би да бу­де са­оп­ште­на тек ше­стог ју­на.

Жар­ко Дра­го­је­вић ју­че ни­је од­го­ва­рао на те­ле­фон­ске по­зи­ве, а на те­ле­фон Лор­да­на За­фра­но­ви­ћа ја­вио се ње­гов аси­стент Ду­шан Са­вић, ко­ји ка­же да је ре­ди­тељ на сни­ма­њу и да ни­је у при­ли­ци да да­је из­ја­ве.

Ка­да је на­ја­вљи­вао овај филм, За­фра­но­вић је го­во­рио да се за ње­га при­пре­мао 30 го­ди­на, да је у пи­та­њу из­у­зе­тан сце­на­рио, нај­бо­љи ко­ји је имао у ру­ка­ма. Ис­та­као је нео­п­ход­ност да се кри­ком обра­ти овој сре­ди­ни и чо­ве­чан­ству ко­је је за­бо­ра­ви­ло шта је до­нео Дру­ги свет­ски рат, на ка­кву мр­жњу је по­бу­дио и ка­кве зло­чи­не је по­чи­нио. Ка­ко је ре­као, у фил­му је реч о чи­шће­њу Ко­за­ре и из­бе­глич­ким ко­ло­на­ма ко­је су за­вр­ша­ва­ле у Ја­се­нов­цу, у деч­јим ло­го­ри­ма.

– Ар­сен Ди­клић је на­пи­сао кла­си­чан сце­на­рио ко­ји би мо­гао да се по­ка­зу­је сту­ден­ти­ма као при­мер ка­ко се пи­ше сце­на­рио за игра­ни филм. Да­кле, исто­риј­ски, „Дје­ца Ко­за­ре” су при­ча о стра­да­њу без пре­се­да­на. Зло­чи­ни у Дру­гом свет­ском ра­ту су те­ма ко­ју стал­но про­вла­чим кроз сво­је фил­мо­ве. Та­ко ће би­ти и ово­га пу­та. То је тра­гич­на при­ча чи­та­вог ко­за­рач­ког на­ро­да и ово је је­дан од мо­јих фил­мо­ва ко­јим бих же­лео да по­но­во упо­зо­рим на то зло, и то пре­ко де­це – из­ја­вио је сво­је­вре­ме­но по­зна­ти ре­ди­тељ.

Аутор: Мирјана Сретеновић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Коме су то засметала „Дјеца Козаре“

Славни хрватски редитељ: Снимићу филм о страдању српске …

Лордан Зафрановић: Правио сам филмове за хрватски народ и …

Римокатоличка црква се још није оградила од злочина | Јадовно …

Зафрановић: Филм „Тестамент“ о НДХ кога се Хрватска плаши …

Вече у Студеници – Крв и пепео Јасеновца (видео) | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top