Savo Štrbac: Šumovi na vezi između SANU i “Veritasa”

U tekstu “Neophodna istorijska distanca za naučni skup” (objavljen 9. jula 2024. na ovim stranicama), objavio sam odgovor Izvršnog odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) na Inicijativu “Veritasa” da se u toj naučnoj ustanovi, polovinom iduće godine, održi Međunarodni naučni skup pod nazivom „30 godina po završetku rata na području RH 1995–2025”.

Odgovor SANU objavio sam prvenstveno zbog stava njenog Odeljenja istorijskih nauka (OIN) da zbog “neophodne izvesne istorijske distance” i “selektivnosti dokumentacije” “u ovom trenutku nije moguće da se zadovolje naučne osnove ovakvog jednog naučnog skupa kako bi se SANU uključila u njegovu organizaciju”, očekujući reakciju i drugih relevantnih naučnih institucija i pojedinaca iz Republike Srbije (a i šire), na (ne)opravdanost razloga takvog stava, a sa ciljem da se, ako ne može pod okriljem SANU, naučni skup održi makar i na “malo nižem” naučnom nivou.

Ubrzo po objavljivljnju tekst je izazvao, uglavnom usmene, reakcije mnogih ličnosti iz “kulturnog, naučnog i političkog” miljea i u Srbiji i van Srbije. I niko od onih koji su mi se javili nije podržavao stav OIN. Očekivao sam i reakciju iz SANU, prvenstveno OIN. No, vreme je prolazilo, a sa njihove strane nije bilo nikakve reakcije.
Promakli su mi ipak tekstovi na ovu temu objavljeni u magazinu “Pečat”, pa tako i saopštenje OIN od 25. oktobra (!?), koje sam tek pre nekoliko dana prvi put video i pročitao (www.pecat.co.rs/2024/10/saopstenje-odeljenja-istorijskih-nauka-sanu/).

I ne bih ni reagovao da je OIN u svom saopštenju branilo svoj stav o razlozima odbijanja “Veritasove” inicijative za održavanje pomenutog naučnog skupa. No, pošto su proširili priču i na druge razloge i izneli nekoliko netačnosti, odlučio sam da raugujem i da branim i “Veritasov” i lični integritet.

Elem, u saopštenju se navodi: “Osim tog argumenta, gospodinu Štrpcu je predočeno da predlog koji je podneo ne odgovara standardima prema kojima SANU organizuje naučne skupove. Da se odazvao pozivu za razgovor, mogao je da sazna o kakvim je standardima reč, a možda i da shvati da je njegov predlog apsolutno neprimeren očekivanjima od Srpske akademije nauka i umetnosti.”

Nije “Veritas” bez predhodnih konsultacija podneo inicijativu (a ne predlog) za održavanje predmetnog naučnog skupa. “Pametni telefoni” i moji “dnevnički zapisi” omogućuju mi da rekonstrušem redosled obavljenih kontakata i poduzetih radnji sa predstavnicima SANU u vezi sa ovom inicijativom:
Dana 19. januara ove godine susreo sam se sa predsednikom SANU akademikom Zoranom Kneževićem u njegovom kabinetu. Sa nama je bio i upravnik poslova SANU dr Bojan Bugarčić.
U prijateljskom razgovoru o nekim drugim temama spontano se rodila ideja da bi SANU mogla biti pokrovitelj i (ili) (sa)organizator međunarodnog naučnog skupa o hrvatsko-srpskom sukobu devedesetih prošlog veka na 30. godišnjicu od “Bljeska” i “Oluje”, koja pada iduće godine.

Sugerisano mi je da “Veritas” pošalje dopis Izvršnom odboru SANU u formi inicijative kako bi nadležni organi mogli ovaj naučni skup, ako ga prihvate, staviti u program svojih aktivnosti za narednu godinu.

Kroz dalje kontakte akademik Knežević mi je sugerisao da bi bilo korisno da pre podnošenja inicijative porazgovaram sa akademicima iz OIN. Pošto sam poznavao akademika Vasilija Krestića (družili smo se u “Srpskom memerijalu”), rekao sam mu da ću ga lično pozvati i predočiti mu ideju o održavanju naučnog skupa.

Od 29. januara do 5. februara sa akademikom Krestićem imao sam tri telefonska razgovora. Svi su bili veoma korektni i puni uzajamnog uvažavanja i poštovanja. Već prilikom prvog telefonskog razgovora vrlo ljubazno je podržao i ideju o održavanju predmetnog naučnog skupa i pozvao me na sastanak, do kojeg je i došlo 6. februara u njegovom kabinetu. Poneo sam i spisak tema i podtema, koje sam sa svojim saradnicima sročio još pre pet godina kada smo pripremali takođe naučni skup (sa drugim saorganizatorima) za 25. godišnjicu, koji zbog korone nije ni održan.

Razgovar je tekao u veoma korektnoj i prijateljskoj atmosferi. Akademik Krestić je pogledao spisak tema i komentarisao da je njihovo Odeljenje oskudno sa akademicima koji bi mogli pokriti većinu tema i sugerisao mi da bi neke teme mogli pokriti i učesnici koji nisu članovi njihova Odeljenja i da ne moraju svi imati naučne titule. Dogovorili smo se da održimo i sastanak sa predsednikom SANU Kneževićem, do kojeg je i došlo dva dana kasnije u predsednikovom kabinetu.
I ovo je bio veoma korektan i prijateljski razgovor. Dogovoreno je da “Veritas” uputi inicijativu Izvršnom odboru SANU, a njih dvojica će je podržati.

Dana 28. februara inicijativu smo predali na protokol SANU. U prilogu inicijative dostavili smo i “predlog mogućih tema i potencijalnih učesnika za ovaj naučni skup”.Teme su pažljivo razrađene. Išli smo logikom da ih je bolje pobrojati što više i trudili smo se da pokrijemo sve aspekte. Takođe smo se potrudili da, na sugestiju akademika Krestića, za skoro sve teme predložimo i “potencijalne učesnike”.
Za jednu temu smo stavili i imena dvoje akademika iz OID, za koje sam, iz predhodno obavljenih razgovora sa pomenutim akademicima, zaključio da bi, zbog njihovog naučnog opusa i psihofizičkog stanja, mogli uzeti učešća na ovom naučnom skupu .

Istog dana predsedniku SANU akademiku Kneževiću poslao sam SMS: “Danas smo na protokol SANU dostavili inicijativu za onaj naučni skup. Verujem da će to proći kroz Vaše ruke . Javite ako treba nešto dopuniti.”

Pošto me narednih nekoliko meseci niko iz SANU nije ni zvao ni obaveštavao o podnesenoj inicijativi, 5. juna sam poslao SMS predsedniku SANU akademiku Kneževiću: “Ima li šta novo u vezi sa “Veritasovom” inicijativom za održavanje naučnog skupa.” Sutra mi je stigao odgovor: “Proveriću sutra kakva je situacija. Trebalo je već da vam odeljenje odgovori.”
Iz takvog odgovora zaključio sam da je OIN doneo odluku i da verovatno nije pozitivna, pa sam 11. juna telefonom nazvao akademika Krestića. Bio je van Beograda i nakon ugodnog ćaskanja, pitao sam ga šta je sa “Veritasovom” inicijativom, a on me, pomalo začuđeno, upitao “zar još niste dobili odgovor” i objasnio mi da nam Izvršni odbor SANU, kome smo i uputili inicijativu, treba poslati i odgovor.

Odmah posle ovog telefonskog razgovora, poslao sam SMS presedniku Kneževiću i preneo mu razgovor sa akademikom Krestićem. Istog dana dobio sam povratni SMS: “Nismo vas obavestili jer nismo dobili odgovor od odeljenja. Oni su promenili sekretara, pa se to valjda negde zaturilo. Zamolio sam novog sekretara da nam pošalje zvaničan stav, pa čim stigne, ja ću vam ga proslediti.”
Odgovor je stigao poštom 26. juna 2024. u formu u kojoj sam ga i objavio u uvodno pomenutom tekstu. Razloge zbog kojih sam ga objavio već sam naveo.

One druge razloge odbijanja “Veritasove” inicijative (“osim toga, predloženi profil skupa ne odgovara standardima naučnih skupova kakve organizuje SANU”) nisam ni komentarisao. Smatrao sam ih nebitnim i perifernim, jer su se mogli, i u dogovoru sa nama i bez nas, menjati.
Međutim, iz saopštenja OIN proizilazi da je “predlog mogućih tema i potencijalnih učesnika” bio važniji od ona dva razloga na koja sam se referisao u svom prvom tekstu.
U saopštenju OIN spočitava mi se: “U grupi istoričara pak nalazi se jedan ‘dragovoljac’ iz hrvatskog domovinskog rata, dok je među ostalima uočljivo prisustvo sina jednog od telohranitelja Ante Pavelića…”.

Sa svojim saradnicima napravio sam spisak potencijalnih učesnika za određene teme i podteme prema njihovim dostupnim naučnim radovima i aktivnostima a ne po njihovoj vojnoj pripadnosti ili porodičnom poreklu.

Imputira mi se da smo predložili naučni skup u trajanju od tri dana, što takođe ne odgovara činjeničnom stanju. Naime u “Veritasovoj” inicijativi uopšte ne stoji koliko bi dana trebao trajati naučni skup, a o dužini trajanja nije bilo razgovora ni na opisanim sastancima sa akedemicima Kneževićem i Krestićem pre podnošenja “Veritasove” inicijative.

S obzirom na sadržaj saopštenja OIN objavljenog na memorandumu SANU, iako ispod teksta nema ničijeg imena, uveren sam da u njegovom sastavljanju nisu učestvovali u ovom tekstu više puta pomenuti akademici.

“Veritas” je novu inicijativu za održavanje istog naučnog skupa u novembru ove godine poslao na više ustanova i instituta. Prema preliminarno obavljenim konsultacijama, verujem da će naučni skup „30 godina po završetku rata na području RH 1995‒2025.“ ipak biti održan.

Izvor: VERITAS / Politika, 24.12.2024.