fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Саво Штрбац: Шумови на вези између САНУ и “Веритаса”

У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином идуће године, одржи Међународни научни скуп под називом „30 година по завршетку рата на подручју РХ 1995–2025”.

Саво Штрбац; ФОТО: Јадовно 1941.

Одговор САНУ објавио сам првенствено због става њеног Одељења историјских наука (ОИН) да због “неопходне извесне историјске дистанце” и “селективности документације” “у овом тренутку није могуће да се задовоље научне основе оваквог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову организацију”, очекујући реакцију и других релевантних научних институција и појединаца из Републике Србије (а и шире), на (не)оправданост разлога таквог става, а са циљем да се, ако не може под окриљем САНУ, научни скуп одржи макар и на “мало нижем” научном нивоу.

Убрзо по објављивљњу текст је изазвао, углавном усмене, реакције многих личности из “културног, научног и политичког” миљеа и у Србији и ван Србије. И нико од оних који су ми се јавили није подржавао став ОИН. Очекивао сам и реакцију из САНУ, првенствено ОИН. Но, време је пролазило, а са њихове стране није било никакве реакције.
Промакли су ми ипак текстови на ову тему објављени у магазину “Печат”, па тако и саопштење ОИН од 25. октобра (!?), које сам тек пре неколико дана први пут видео и прочитао (www.pecat.co.rs/2024/10/saopstenje-odeljenja-istorijskih-nauka-sanu/).

И не бих ни реаговао да је ОИН у свом саопштењу бранило свој став о разлозима одбијања “Веритасове” иницијативе за одржавање поменутог научног скупа. Но, пошто су проширили причу и на друге разлоге и изнели неколико нетачности, одлучио сам да раугујем и да браним и “Веритасов” и лични интегритет.

Елем, у саопштењу се наводи: “Осим тог аргумента, господину Штрпцу је предочено да предлог који је поднео не одговара стандардима према којима САНУ организује научне скупове. Да се одазвао позиву за разговор, могао је да сазна о каквим је стандардима реч, а можда и да схвати да је његов предлог апсолутно непримерен очекивањима од Српске академије наука и уметности.”

Није “Веритас” без предходних консултација поднео иницијативу (а не предлог) за одржавање предметног научног скупа. “Паметни телефони” и моји “дневнички записи” омогућују ми да реконструшем редослед обављених контаката и подузетих радњи са представницима САНУ у вези са овом иницијативом:
Дана 19. јануара ове године сусрео сам се са председником САНУ академиком Зораном Кнежевићем у његовом кабинету. Са нама је био и управник послова САНУ др Бојан Бугарчић.
У пријатељском разговору о неким другим темама спонтано се родила идеја да би САНУ могла бити покровитељ и (или) (са)организатор међународног научног скупа о хрватско-српском сукобу деведесетих прошлог века на 30. годишњицу од “Бљеска” и “Олује”, која пада идуће године.

Сугерисано ми је да “Веритас” пошаље допис Извршном одбору САНУ у форми иницијативе како би надлежни органи могли овај научни скуп, ако га прихвате, ставити у програм својих активности за наредну годину.

Кроз даље контакте академик Кнежевић ми је сугерисао да би било корисно да пре подношења иницијативе поразговарам са академицима из ОИН. Пошто сам познавао академика Василија Крестића (дружили смо се у “Српском мемеријалу”), рекао сам му да ћу га лично позвати и предочити му идеју о одржавању научног скупа.

Од 29. јануара до 5. фебруара са академиком Крестићем имао сам три телефонска разговора. Сви су били веома коректни и пуни узајамног уважавања и поштовања. Већ приликом првог телефонског разговора врло љубазно је подржао и идеју о одржавању предметног научног скупа и позвао ме на састанак, до којег је и дошло 6. фебруара у његовом кабинету. Понео сам и списак тема и подтема, које сам са својим сарадницима срочио још пре пет година када смо припремали такође научни скуп (са другим саорганизаторима) за 25. годишњицу, који због короне није ни одржан.

Разговар је текао у веома коректној и пријатељској атмосфери. Академик Крестић је погледао списак тема и коментарисао да је њихово Одељење оскудно са академицима који би могли покрити већину тема и сугерисао ми да би неке теме могли покрити и учесници који нису чланови њихова Одељења и да не морају сви имати научне титуле. Договорили смо се да одржимо и састанак са председником САНУ Кнежевићем, до којег је и дошло два дана касније у председниковом кабинету.
И ово је био веома коректан и пријатељски разговор. Договорено је да “Веритас” упути иницијативу Извршном одбору САНУ, а њих двојица ће је подржати.

Дана 28. фебруара иницијативу смо предали на протокол САНУ. У прилогу иницијативе доставили смо и “предлог могућих тема и потенцијалних учесника за овај научни скуп”.Теме су пажљиво разрађене. Ишли смо логиком да их је боље побројати што више и трудили смо се да покријемо све аспекте. Такође смо се потрудили да, на сугестију академика Крестића, за скоро све теме предложимо и “потенцијалне учеснике”.
За једну тему смо ставили и имена двоје академика из ОИД, за које сам, из предходно обављених разговора са поменутим академицима, закључио да би, због њиховог научног опуса и психофизичког стања, могли узети учешћа на овом научном скупу .

Истог дана председнику САНУ академику Кнежевићу послао сам СМС: “Данас смо на протокол САНУ доставили иницијативу за онај научни скуп. Верујем да ће то проћи кроз Ваше руке . Јавите ако треба нешто допунити.”

Пошто ме наредних неколико месеци нико из САНУ није ни звао ни обавештавао о поднесеној иницијативи, 5. јуна сам послао СМС председнику САНУ академику Кнежевићу: “Има ли шта ново у вези са “Веритасовом” иницијативом за одржавање научног скупа.” Сутра ми је стигао одговор: “Проверићу сутра каква је ситуација. Требало је већ да вам одељење одговори.”
Из таквог одговора закључио сам да је ОИН донео одлуку и да вероватно није позитивна, па сам 11. јуна телефоном назвао академика Крестића. Био је ван Београда и након угодног ћаскања, питао сам га шта је са “Веритасовом” иницијативом, а он ме, помало зачуђено, упитао “зар још нисте добили одговор” и објаснио ми да нам Извршни одбор САНУ, коме смо и упутили иницијативу, треба послати и одговор.

Одмах после овог телефонског разговора, послао сам СМС преседнику Кнежевићу и пренео му разговор са академиком Крестићем. Истог дана добио сам повратни СМС: “Нисмо вас обавестили јер нисмо добили одговор од одељења. Они су променили секретара, па се то ваљда негде затурило. Замолио сам новог секретара да нам пошаље званичан став, па чим стигне, ја ћу вам га проследити.”
Одговор је стигао поштом 26. јуна 2024. у форму у којој сам га и објавио у уводно поменутом тексту. Разлоге због којих сам га објавио већ сам навео.

Оне друге разлоге одбијања “Веритасове” иницијативе (“осим тога, предложени профил скупа не одговара стандардима научних скупова какве организује САНУ”) нисам ни коментарисао. Сматрао сам их небитним и периферним, јер су се могли, и у договору са нама и без нас, мењати.
Међутим, из саопштења ОИН произилази да је “предлог могућих тема и потенцијалних учесника” био важнији од она два разлога на која сам се реферисао у свом првом тексту.
У саопштењу ОИН спочитава ми се: “У групи историчара пак налази се један ‘драговољац’ из хрватског домовинског рата, док је међу осталима уочљиво присуство сина једног од телохранитеља Анте Павелића…”.

Са својим сарадницима направио сам списак потенцијалних учесника за одређене теме и подтеме према њиховим доступним научним радовима и активностима а не по њиховој војној припадности или породичном пореклу.

Импутира ми се да смо предложили научни скуп у трајању од три дана, што такође не одговара чињеничном стању. Наиме у “Веритасовој” иницијативи уопште не стоји колико би дана требао трајати научни скуп, а о дужини трајања није било разговора ни на описаним састанцима са акедемицима Кнежевићем и Крестићем пре подношења “Веритасове” иницијативе.

С обзиром на садржај саопштења ОИН објављеног на меморандуму САНУ, иако испод текста нема ничијег имена, уверен сам да у његовом састављању нису учествовали у овом тексту више пута поменути академици.

“Веритас” је нову иницијативу за одржавање истог научног скупа у новембру ове године послао на више установа и института. Према прелиминарно обављеним консултацијама, верујем да ће научни скуп „30 година по завршетку рата на подручју РХ 1995‒2025.“ ипак бити одржан.

Извор: VERITAS / Политика, 24.12.2024.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: