arrow up

Подијелите вијест:

САРАЈЕВО ДА СЕ СУОЧИ СА ЗЛОЧИНОМ НА KАЗАНИМА

Казани - Сараjево
Казани – Сараjево

У Сараjеву jе данас у организациjи Удружења за друштвена истраживања и комуникациjе (УДИK) одржан скуп с циљем подсjећања jавности на злочин коjи су на Kазанима над Србима и Хрватима починили припадници 10. брдске бригаде такозване Армиjе БиХ под командом Мушана Топаловића Цаце.

Са скупа испред Kатедрале Срца Исусова поручено jе да Сараjево има моралну и политичку одговорност да се суочи са овим злочином. Из ове невладине организациjе истичу да се заборавом, негирањем и необиљежавањем, оваj злочин чини jош већим.

На локациjи Kазана на Требевићу убиjени су броjни српски цивили, већином грађани Сараjева. Из jаме на Kазанима након рата извађени су посмртни остаци 29 људи, а броj убиjених званично никада ниjе утврђен.

Припадници Армиjе БиХ су од 1991. до 1993. године, приликом рациjа, хватали Србе на сараjевским улицама и у становима и одводили их на копање ровова на Требевић, гђе jе налазила пећина Kазани у коjу су их бацали.

За злочине на Kазанима од 1994. године осуђено jе 14 припадника Армиjе БиХ на казне затвора од 10 мjесеци до шест година, а многи сматраjу да су неке убице jош на слободи.

Према подацима Савеза логораша Републике Српске, у Сараjеву jе током рата страдало 8.800 Срба.

Према подацима Савеза логораша Републике Српске, у Сараjеву jе током рата било 126 логора за Србе, те да jе, према попису из 1991. године, у том граду приjе рата живjело више од 156.000 Срба, а сада их нема ни 6.000.

Бошњачки политички врх jе 26. октобра 1993. године наредио хапшење команданта 10. брдске бригаде такозване Армиjе БиХ Мушана Топаловића Цаце, чиjи воjници су убиjали сараjевске Срба у jами Kазани на Требевићу.

Приликом покушаjа хапшења Топаловића погинуло jе девет воjника и полицаjаца такзоване Армиjе БиХ. Топаловић jе ухапшен и убиjен дан касниjе, када jе покушао да побjегне.

Извор: srna

Везане виjести:

НЕМА СУЖИВОТА У ТАKОЗВАНОМ МУЛТИЕТНИЧKОМ САРАЈЕВУ

ПРАВДА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ НА КАЗАНИМА

ПОДРШКА ПОДИЗАЊУ СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈА НА КАЗАНИМА

Сараjево – Романиjа – Јадовно 1941.

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​