Samo Srbi pamte 29.novembar

Nekadašnji veliki praznik koji se euforično proslavljao u svim bivšim ju-republikama, danas malo ko pominje. Ovog datuma se prvi odrekli Hrvati i Slovenci. Zagreb i Ljubljana najviše dobili kroz FNRJ

Crvene marame i plave kapice s petokrakom za đake prvake, partizanski filmovi na televiziji, manji jesenji raspust za decu i odrasle, zgodan za porodična druženja i svadbe, i – nezaobilazni svinjokolj. Sve to nekada je obeležavalo ovaj period kasne jeseni, jer slavio se 29. novembar – Dan Republike.

Svetkovina koja se gotovo šest decenija obeležavala sa mnogo euforije nije nadživela Jugoslaviju, čiji je simbol bila, a koja je stvorena 29. novembra 1943. godine u Jajcu.

Države nastale posle krvavog raspada SFRJ brže-bolje su ukinule ovaj simbol, a za nacionalne praznike proglasile datume kada su se osamostalile. Srbi su ovaj datum najduže zadržali u sećanju, jer je praznovanje 29. novembra ukinuto tek 2002. godine. Od tada, Srbija kao dan svoje državnosti slavi Sretenje – 15. februar.

Šta je ostalo od nekadašnjeg velikog praznika? Kome se on zadržao u sećanju i da li su Srbi ti koji ga ponajaviše pamte?

Sociolog Ljubiša Despotović ističe:

– Mladi o tom datumu ne znaju mnogo, a srednje generacije su zarobljene svojim problemima, pa i ne registruju kada taj praznik „padne“. Sećanje na ta vremena zadržalo se još samo kod starije generacije, koja je tada živela lepo, ali njih je sve manje. Ili kod političkih fanatika koji taj dan iskoriste da posete Titov grob i prisete se starih vremena.

Od tog praznika, ocenjuje naš sagovornik, nije ostalo gotovo ništa, kao ni od države koja je tada nastala. I pomalo u šali dodaje:

– Jedino čega se još pridržavamo iz tog vremena jeste – svinjokolj.

Prema mišljenju istoričara Čedomira Antića, iskustva pokazuju da je 29. novembar ostao u dobrom sećanju generacijama rođenim pre 1970. godine.

– Ukoliko su bili zaposleni, upamtili su ovaj praznik kao pripremu za predstojeće novogodišnje i božićne praznike, i kao zgodan jesenji raspust za čitavu naciju – naglašava Antić, za „Novosti“.

Dodaje da je država koja je nastala 29. novembra 1943. za većinu jugoslovenskih naroda bila mesto nacionalne modernizacije. A na pitanje zašto je taj praznik najbrže zaboravljen u Hrvatskoj i Sloveniji, odgovara:

– Iako joj mnogo duguju, neki ne vole da se prisećaju kako su modernu naciju dobili silom od jednog totalitarnog, zvanično anacionalnog režima. Iako i tamo građani vole dokolicu i nerad, ipak ih nacionalni ponos sprečava da lamentiraju nad neradnim danima i seoskim radostima priprema za novogodišnje gozbe.

Istoričar Predrag Marković smatra da su odluke AVNOJ-a bile najpovoljnije za Hrvatsku i Sloveniju, a najnepovoljnije za Srbiju.

– Tim državama tada su dodeljeni Istra i Primorje. Paradoks je da je taj datum tamo najpre zaboravljen – kaže Marković, i pojašnjava:

– Postoji jedan dokument AVNOJ-a koji kaže da se Istra i Primorje prisajedinjuju Jugoslaviji, odnosno Hrvatskoj i Sloveniji, što je bila jasna podrška njihovoj državnosti. Po koristi koju su imali od AVNOJ-a, oni bi trebalo da slave 29. novembar, ali jugonostalgija je mnogo jača u Srbiji, Crnoj Gori ili Makedoniji.

Istovremeno, Joška Broz, unuk Josipa Broza, najvećeg simbola te države, tvrdi da narod nije zaboravio Dan republike.

– Država jeste, ljudi nisu – kaže, za naš list, Joška Broz. – Taj praznik se obeležava na pedesetak mesta u Srbiji i obeležavaju ga sve generacije.

Podseća nas da smo imali državu na koju smo bili ponosni.

Te daleke 1943. godine na zasedanju AVNOJ-a utvrđene su i granice tadašnjih republika a budućih država. Upravo po tim granicama „pukla“ je država koja je tog dana rođena. Arbitražna komisija Mirovne konferencije o Jugoslaviji, poznatija kao Badenterova komisija, donela je u januaru 1992. godine odluku da se granice između Hrvatske i Srbije, BiH i Srbije i eventualnih drugih nezavisnih država ne mogu menjati… „bivše granice postaju granice zaštićene međunarodnim pravom“.

ODLUKE AVNOJ-a

* Drugo zasedanje AVNOJ na kome je stvorena FNRJ, održano je 29. novembra 1943. godine u Jajcu, u BiH. Na tom zasedanju nova Jugoslavija je dobila svoj parlament i vladu.

*Usvajanjem deklaracije i odluka obezbeđene su tekovine Narodnooslobodilačkog rata i onemogućen povratak na predratno stanje.

* Jedna od odluka bila je i da se izbegličkoj vladi i kralju Petru II Karađorđeviću zabranjuje povratak u zemlju. Takođe, odlučeno je da se Titu dodeli naziv „maršal Jugoslavije“.

Autor: Ljilja Begenišić

Izvor: NOVOSTI