Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Само Срби памте 29.новембар

Датум објаве: недеља, 26 новембра, 2017
Величина слова: A- A+

Некадашњи велики празник који се еуфорично прослављао у свим бившим ју-републикама, данас мало ко помиње. Овог датума се први одрекли Хрвати и Словенци. Загреб и Љубљана највише добили кроз ФНРЈ

Илустрација /фото Г.Дивац
Илустрација /фото Г.Дивац

Црвене мараме и плаве капице с петокраком за ђаке прваке, партизански филмови на телевизији, мањи јесењи распуст за децу и одрасле, згодан за породична дружења и свадбе, и – незаобилазни свињокољ. Све то некада је обележавало овај период касне јесени, јер славио се 29. новембар – Дан Републике.

Светковина која се готово шест деценија обележавала са много еуфорије није надживела Југославију, чији је симбол била, а која је створена 29. новембра 1943. године у Јајцу.

Државе настале после крвавог распада СФРЈ брже-боље су укинуле овај симбол, а за националне празнике прогласиле датуме када су се осамосталиле. Срби су овај датум најдуже задржали у сећању, јер је празновање 29. новембра укинуто тек 2002. године. Од тада, Србија као дан своје државности слави Сретење – 15. фебруар.

Шта је остало од некадашњег великог празника? Коме се он задржао у сећању и да ли су Срби ти који га понајавише памте?

Социолог Љубиша Деспотовић истиче:

– Млади о том датуму не знају много, а средње генерације су заробљене својим проблемима, па и не региструју када тај празник “падне”. Сећање на та времена задржало се још само код старије генерације, која је тада живела лепо, али њих је све мање. Или код политичких фанатика који тај дан искористе да посете Титов гроб и присете се старих времена.

Од тог празника, оцењује наш саговорник, није остало готово ништа, као ни од државе која је тада настала. И помало у шали додаје:

– Једино чега се још придржавамо из тог времена јесте – свињокољ.

АТРАКЦИЈА "Титове пионирке" на прослави Дана републике у Пожаревцу 2005.,фото З.Јовановић
АТРАКЦИЈА “Титове пионирке” на прослави Дана републике у Пожаревцу 2005.,фото З.Јовановић

Према мишљењу историчара Чедомира Антића, искуства показују да је 29. новембар остао у добром сећању генерацијама рођеним пре 1970. године.

– Уколико су били запослени, упамтили су овај празник као припрему за предстојеће новогодишње и божићне празнике, и као згодан јесењи распуст за читаву нацију – наглашава Антић, за “Новости”.

Додаје да је држава која је настала 29. новембра 1943. за већину југословенских народа била место националне модернизације. А на питање зашто је тај празник најбрже заборављен у Хрватској и Словенији, одговара:

– Иако јој много дугују, неки не воле да се присећају како су модерну нацију добили силом од једног тоталитарног, званично анационалног режима. Иако и тамо грађани воле доколицу и нерад, ипак их национални понос спречава да ламентирају над нерадним данима и сеоским радостима припрема за новогодишње гозбе.

УСПОМЕНЕ Градић Јајце и данас је симбол државе створена ујесен 1943.
УСПОМЕНЕ Градић Јајце и данас је симбол државе створена ујесен 1943.

Историчар Предраг Марковић сматра да су одлуке АВНОЈ-а биле најповољније за Хрватску и Словенију, а најнеповољније за Србију.

– Тим државама тада су додељени Истра и Приморје. Парадокс је да је тај датум тамо најпре заборављен – каже Марковић, и појашњава:

– Постоји један документ АВНОЈ-а који каже да се Истра и Приморје присаједињују Југославији, односно Хрватској и Словенији, што је била јасна подршка њиховој државности. По користи коју су имали од АВНОЈ-а, они би требало да славе 29. новембар, али југоносталгија је много јача у Србији, Црној Гори или Македонији.

Истовремено, Јошка Броз, унук Јосипа Броза, највећег симбола те државе, тврди да народ није заборавио Дан републике.

– Држава јесте, људи нису – каже, за наш лист, Јошка Броз. – Тај празник се обележава на педесетак места у Србији и обележавају га све генерације.

Подсећа нас да смо имали државу на коју смо били поносни.

СВЕДОЧАНСТВО Друго заседање АВНОЈ-а
СВЕДОЧАНСТВО Друго заседање АВНОЈ-а

Те далеке 1943. године на заседању АВНОЈ-а утврђене су и границе тадашњих република а будућих држава. Управо по тим границама “пукла” је држава која је тог дана рођена. Арбитражна комисија Мировне конференције о Југославији, познатија као Бадентерова комисија, донела је у јануару 1992. године одлуку да се границе између Хрватске и Србије, БиХ и Србије и евентуалних других независних држава не могу мењати… “бивше границе постају границе заштићене међународним правом”.

ОДЛУКЕ АВНОЈ-а

* Друго заседање АВНОЈ на коме је створена ФНРЈ, одржано је 29. новембра 1943. године у Јајцу, у БиХ. На том заседању нова Југославија је добила свој парламент и владу.

*Усвајањем декларације и одлука обезбеђене су тековине Народноослободилачког рата и онемогућен повратак на предратно стање.

* Једна од одлука била је и да се избегличкој влади и краљу Петру II Карађорђевићу забрањује повратак у земљу. Такође, одлучено је да се Титу додели назив “маршал Југославије”.

Аутор: Љиља Бегенишић

Извор: НОВОСТИ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top