Сакривени извјештај УН: Еколошки ужас!

НАТО напади на Србиjу 1999. године довели су до загађења наjотровниjим супстанцама, међу коjима се истичу полихлоробифенили (ПЦБ), коjи су висококанцерогени и одговорни за имунолошке болести – наводи се у сакривеном и цензурисаном извjештаjу Сенегалца Бакариjа Кантеа, шефа Мисиjе програма УН из 1999. године, коjи се бави стравичним посљедицама бомбардовања.

У овом ивjештаjу, коjи никада ниjе обjављен у УН, наглашава да jе jедан литар полихлоробифенила довољан да се загади милиjарда литара воде!?

ПЦБ се налази у електричним трансформаторским станицама и у броjним нафтним рафинериjама коjе су биле мета НАТО-а, стоjи у овом сакривеном извjештаjу из 1999. године, уз напомену да jе бомбардовање броjних фабрика у коjима су употребљавани тешки метали изазвало, између осталог, и ширење кадмиjума и метилизоване живе (наjотровниjи облик живе). Риjеч jе о металима коjи остаjу отровни чак ако се и разнесу на простору од више хиљада километара. Резултат jе – затрованост Дунава.

„Према расположивим подацима, снаге НАТО-а употриjебиле су мунициjу са осиромашеним ураниjумом гађаjући воjне и цивилне циљеве.

Употриjебљена jе мунициjа калибра 30 милиметара. Ова врста мунициjе jе нуклеарни отпад и његова употреба jе веома опасна по здравље. Употреба ове мунициjе има ужасне посљедице по становништво, jер, осим тjелесних повреда, узрокуjе радиолошку контаминациjу. Та контаминациjа има токсичне и радиjациjске посљедице коjе узрокуjу канцер“, пише у Кантеовом коjи jе током маjа 1999. године упућеном генералном директору УНЕП-а Клаусу Топферу.

Канте наводи да „приликом употребе (експлозиjе) оружjа са осиромашеним ураниjумом настаjе ураниjумски оксид (У308 и УО2) као и, између осталог, веома реактивни гасови радиjум и радон“.

„Оксидне честице су ширине између 0,5 и 5 микрона и вjетар може да их разноси на удаљеност од више стотина километара. Пошто у региону Југославиjе наjчешће дуваjу сjеверозападни вjетрови, то практично значи да загађење иде од Југославиjе ка Мађарскоj, Њемачкоj, Хрватскоj и БиХ или ка Албаниjи, Бившоj Југословенскоj Републици Македониjи и Грчкоj“ – упозорава Канте.

О овом шокантном, али сакривеном и прећутаном извjештаjу писао jе амерички независни новинар Роберт Парсонс, извjештач из међународних институциjа у Женеви. Парсонс jе успио да добиjе Кантеов извjештаj од свог извора у УНЕП-у и 17. jуна 1999. обjавио његове диjелове у женевском дневнику „Куриjеу“.

Сада jе таj извjештаj опет актуелизован, а Парсонс за „Виjести“ свjедочи о томе како су се у канцелариjама УН, у атмосфери унутрашњег раздора, цензурисали и „фризирали“ извjештаjи о здравственим посљедицама употребе оружjа са осиромашеним ураниjумом на Балкану.

Бакари Канте 12 дана боравио jе током бомбардовања у маjу 1999. у Србиjи, у оквиру мисиjа других агенциjа из система УН и извjештавао УНЕП о еколошком ужасу: „Атмосфера и тло у бившоj СР Југославиjи траjно су загађени отровним материjама због бомбрадовања индустриjско-хемиjских комплекса и због употребе оружjа са осиромашеним ураниjумом“.

Извjештаj jе категоричан у оцjени да ће наредне генерациjе коjе живе на бомбрадованом тлу патити од канцерогених обољења, леукемиjе, као и да ће бити повећан броj спонтаних побачаjа код трудница и деформитета новорођенчади.

Клаус Топфер, генерални директор УНЕП-а, наредио jе да се од jавности склоне сазнања о еколошкоj катастрофи у Србиjи без преседана у европскоj историjи – наводи Парсонс.

„Док jе НАТО на све стране трубио о своjоj `хуманитарноj интервенциjи`, извjештаj Кантеов говорио jе о еколошкоj катастрофи без преседана у европскоj историjи – каже Парсонс и наводи да jе Кантеов извjештаj, чим jе предат, класификован у УН и склоњен од jавности и да jе вjероватно завршио у сjедишту УНЕП-а у Наjробиjу.

Он открива да му jе jедан непосредно упућени дипломатски извор пренио да jе у jулу 1999. jедна група шваjцарских научника дошла до jош драматичниjих закључака о посљедицама бомбардовања. Њихово истраживање било jе дио активности дипломатске групе ФОКУС коjу су чинили Шваjцарска, Аустриjа, Русиjа и Грчка: „Пошто jе Шваjцарска била та коjа jе покривала све трошкове, остали чланови групе су морали да ћуте“ – тврди Парсонс.

И други извори потврђивали су ове извjештаjе. Већ у фебруару 2000. године подаци холандске владе у главним цртама подударали су се подацима америчке невладине организациjе МТП (Милитари токсик проjект). МТП jе наиме у jануару 2000. године тражила од владе САД да скине ознаку таjности са досиjеа о употреби отровних супстанци на Косову. МТП jе добила досиjе 30. jануара 2000. године и на основу њега израчунала да jе на Косово бачено 9,45 тона нуклеарног отпада?!

Осниване су и друге групе са циљем да сачине извjештаj о посљедицама бомбардовања. Кад jе дошао на чело Балканске радне групе (БТФ), коjа jе имала задатак да састави нови извjештаj о загађености осиромашеним ураниjумом током 1999. године, Пека Хависто jе довео jош два Финца – Хенрика Слотеа и Пасиа Ринеа – преноси „Нови стандард“.

„Била jе то заиста изванредна екипа коjа jе схватила суштину ситуациjе у коjоj се нашла, а коjа може да се сведе на сљедеће: док су они жељели да обjаве истину – НАТО jе хтио да jе сакриjе. Кад год су покушали нешто да истраже, нашли су на мети НАТО-а. УНЕП jе, дакле, био под воjним притисцима. Хависто и његови сарадници размишљали су на сљедећи начин: `Уколико покушамо да урадимо посао како треба, бићемо смиjењени и истраживање ће бити заустављено. Боље jе онда да урадимо нешто, да откриjемо бар дио истине`“- обjашњава Парсонс.

Захваљуjући таквом начину рада Хавистове екипе, управо jе Балканска радна група у оквиру УНЕП-а била та коjа jе 16. фебруара 2001. узбунила свjетску jавност обjавивши да jе на Косово бачен „прљави“ ураниjум. Тада jе саопштено да jе анализа 340 узорака тла, воде итд. показала присуство трансураниjумских елемената као У-236 и трагове плутониjума и фисионог процеса. Присуство плутониjума потврдиле су двиjе лабораториjе – Шведски институт за радиолошку заштиту и Шваjцарска лабораториjа АЦ-Спеиз.

Извор: