РТЛ: Хрватски државни врх страхује да ће почети хапшење осумњичених за масакр 180 српских цивила у Мркоњић Граду 1995.

Загреб – У Хрватској расту тензије након хапшења десеторице бивших припадника ХВО у Орашју, осумњичених за ратни злочин над српским цивилима, јер се спекулише да то није крај и да Тужилаштво БиХ води истрагу против још неких бранитеља, али и Хрватске војске, међу којима су и неки актуелни високи званичници, пренели су хрватски медији.

Како је објавио РТЛ, Тужилаштво БиХ већ неко време води истрагу о злочину почињеном 1995. у околини Мркоњић Града када су 4. и 7. гардијска бригада Хрватске војске након Олује кренули у окупацију тог дела Републике Српске.

Према наводима из истраге, у операцији одмазде због погибије заповедника Андрије Матијаша-Паука тада је убијено 180 српских цивила чија су тела пронађена у једној масовној гробници.

Наводно је на попису оних који су под том истрагом и тадашњи заповедник 4. гардијске бригаде, а садашњи министар одбране и потпредседник владе, пензионисани генерал Дамир Крстичевић.

Потврди ли се тај навод и подигне оптужница против потпредседника хрватске владе, био би то „голем политички ударац“ целом државном врху, преносе хрватски медији писање РТЛ-а.

Иако се, како се наводи, претходно говорило о узбуни у државном врху због хапшења у Орашју, испада да је немогуће да онде нису знали за оптужнице.

Милијан Бркић такође на списку Тужилаштва

Још један високи хрватски званичник је наводно на списку босанског тужилаштва, а реч је о потпредседнику Хрватског сабора Милијану Бркићу.

Бркић је, наиме, у синоћњој емисији Отворено на ХРТ-у казао да поуздано зна да је и он на списку за хапшење.

„И ја сам на том попису, то знам поуздано, али да Срби сваки свој злочин и пораз показују као злочин оних који су се бранили, свако од оних који су учествовали у одбрани БиХ може бити на том списку. Ја ћу у БиХ и даље путовати, а ако ме приведу, ако је то жртва коју требам поднету за Хрватску, ту сам“, рекао је Бркић.

Бркић: Хапшењима бранитеља Срби желе себе приказати као жртве

Он сматра да су хапшења хрватских бранитеља у БиХ „наставак покушаја релативизације карактера Домовинског рата као обрамбеног рата“ те да њима „Срби желе себе приказати као жртве, а своје поразе као ратне злочине оних које су они напали“.

Иначе, хапшења у Орашју за злочине почињене над српским цивилима током 1992. и 1993. изазвало је праву драму у хрватском државном врху.

Председница Колинда Грабар Китаровић прва је рекла да о томе није имала никакву информацију и оставила у ваздуху питање ко је у Хрватској одговоран.

О тој теми на целодневној седници је расправља и влада, а на столу су, како преноси Јутарњи лист, била питања о томе како је дошло до оптужница, ко је знао да се оне припремају, колико је докумената против оптуженика из Загреба отишло у БиХ, каква је у томе улога Сигурносно обавештајне агенције, каква Министарства правосуђа, а каква Државног тужилаштва.

Све што о томе знају премијеру Андреју Пленковићу су реферирали министри правосуђа, Анте Шпрље, унутарњих послова Влахо Орепић, обране Дамир Крстичевић, бранитеља Томо Медвед, главни државни тужилац Динко Цвитан, као и директор СОА-е, Даниел Маркић.

Императив је, како се наводи, био да се утврди што више чињеница везаних уз случај и да се на седницу у четвртак изађе са сувислим ставом.

Изјаве након састанка су биле штуре, а и садржај разговора настојао се задржати у тајности.

Позивајући се на своја сазнања, медији преносе да је у једном тренутку под лупу била стављена улога Државног тужилаштва Хрватске и то при прикупљању документације која би требала бити подлога за оптужбе против заповедника обране Орашја Ђуре Матузовића и осталих.

Особа која је блиски сарадник једноме од носитеља власти рекла је да постоје разлози да се размотри улога и евентуална одговорност наших тужитеља за овај догађај.

„Чини се да је проблем у томе што се није с довољно пажње приступило случајевима и није се проучавало и анализирало што од докумената траже тужитељи из БиХ, а још мање што им се достављало. Испада да се документација слала неселективно, а да притом нико за то није ни знао“, казао је добро упућени саговорник Јутарњег.

Наводно је, како се наводи, из БиХ у неколико наврата сигнализирано како би хрватски тужитељи могли да пошаљу захтев да преузму истрагу и прогон у поводу сумњи у злочине у Орашју, али је, како тврди, то занемарено.

Саговорник хрватских медија наводи да би требало расветлити питање шта су радиле хрватске тајне службе ако је точна информација да смо још 2014. знали за оптужнице.

(РТВ-РТЛ)

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО

Везане вијести:

117 дана терора | Јадовно 1941.

М.Град – Двије деценије од отварања масове гробнице …

Сарајево не жури, Загреб нема појма | Јадовно 1941.