fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Rizikovala sopstveni život: Ova hrabra Austrijanka uspela da spasi 7.500 srpske dece iz pakla Jasenovca

FOTO: RAS SRBIJA
FOTO: RAS SRBIJA

Izložba posvećena Dijani Budisavljević koja je za vreme Nezavisne države Hrvatske (NDH) spasla oko 7.500 srpske dece iz ustaškog koncentracionog logora, otvorena je u Domu vojske Srbije.

Dijana Budisavljević (1891-1978), Austrijanka devojačkog prezimena Obekser, udala se za Julija Budisavljevića sa kojim je od 1919. živela u Zagrebu. Posle operacije nemačkih i snaga NDH u Bosanskoj Krajini i na Kozari leta 1942. otpočela je akcije spasavanja oko 10.000 srpskih mališana iz ustaških logora.

Nekad je najteže biti čovek

– Priča o Dijani Budisavljević je ujedno priča o ljudima koji su najtežim vremenima uspeli da budu ljudi, koji su bili ono što je nekada najteže, biti čovek – kaže za Tanjug Slađana Zarić, autorka izložbe dodajući da je ovim projektom htela da personalizuje priču o stradalima u Jasenovcu i njihovim sudbinama, a da se više ne govori samo o broju.

Izložba donosi i priče o pojedinačnim sudbinama dece koja su ostala u životu zahvaljujući akciji Dijane Budisavljević i njenih saradnika.

Međutim, nije poznato koliko dece je vraćeno porodici, ko je naknadno otkrio svoj identitet, koliko njih je ostalo da živi ne znajući da su kozaračka, odnosno jasenovačka deca.

– Na početku su deca dobijala kartončiće koji su im kanapom vezivani oko vrata, na kojima je pisalo ime, prezime, ime roditelja, selo iz kojeg dete potiče i logor iz kojeg je preuzeto – objašnjava Slađana Zarić, a prenose Novosti.

Dece kidala, često i jela kartončiće

Ona navodi da su pored kartona, Dijana i njeni saradnici pravili i transportne liste dece preuzete iz Jasenovca.

– Bio je to početak spasavanja, ali i očuvanja identiteta jasenovačke dece. Veliki deo identifikacionih kartona koje su deca imala oko vrata uništen je tokom transporta. Deca su te kartone kidala, a neretko i jela. Tako je nastao problem sa identitetom veoma male dece. Kad su došla u Zagreb, postojale su transportne liste i popisi imena, ali bez kartona nije bilo moguće ustanoviti identitet deteta – priča autorka izložbe.

FOTO: WIKIPEDIA
Deca u Jasenovcu Foto: WIKIPEDIA

Najtužniji trenutak u spasavanju dece iz logora bio je njihovo odvajanje od majki. To je bio jedini način da deca ostanu živa – dečaci i devojčice koje majke nisu dale ili su ih tada sakrile ubijeni su u Jasenovcu.

„Stevo se grčevito obesio majci oko vrata“

Bosiljka Sudar Lončar odvojena je od majke zajedno sa braćom Stevanom i Milanom. Deo njenog svedočanstva prikazan je i na izložbi:

„Činilo mi se da dugo stojimo ispred kapije, a vreme je ipak brzo prolazilo. Došao je i čas našeg rastanka, Milan prvi izađe kroz kapiju, zatim je došao red na Stevu. Stevo se grčevito obesio majci oko vrata, vrišti i ne da se, plačemo, majka moli da pođe, lagano ga gura od sebe, ali Stevo ništa ne čuje… Bio je to jedan od strašnih i teških dana u mom životu i ne samo mom, taj užas su doživele stotine majki i dece. Mnogima je to bio poslednji rastanak“.

Ovo je samo jedna od mnogih bolnih priča o kojima govori ova izložba.

Takođe, na jednom od panoa je zapisano:

„U Gornjoj Rijeci ustaše su smestile najzdravije dečake iz Jasenovca od kojih su planirali da naprave ‘male janičare’. Srpski dečaci bili su obučeni u ustaške uniforme i često su nosili drvene puške. U logoru je zavladala epidemija tifusa koja je usmrtila sve male logoraše. Dijana je organizovala transport i ove dece, ali od 400 dečaka koji su bili smešteni u Gornjoj Rijeci, preživelo ih je vrlo malo“, pišu Novosti.

Preživela tifus i tri nervna sloma

Inače, da bi pomogla srpskoj deci Diana Budisavljević je i sama je puno rizikovala. Obilazeći logore zarazila se bolestima koje su harale i ubijale mališane, preležala je tifus i doživela tri nervna sloma.

Krajem maja 1945. agenti OZNE oduzeli su joj albume sa fotografijama dece. Po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. od Dijane Budisavljević je uzeta i celokupna kartoteka dece, iako nije bila završena identifikacija i repatrijacija.

Posle Drugog svetskog rata vratila se u Insbruk gde je živela povučena i potpuno zaboravljena. Više nije govorila o svom radu za vreme rata.

Izložba o Dijani Budisavljević će biti otvorena do 14. juna, a u okviru celog projekta biće emitovan dokumentarni film 23. maja, na Prvom programu RTS-a od 21 čas.

Autor: N. Dž. Novosti

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Otvorena izložba „Dijanina deca“ u Domu Vojske

Diana Budisavljević: Pred nosom režimu, za hiljade života …

Mataušić: Istina o spašavanju srpske djece krila se u …

Potresan apel logorašice iz „Jasenovca“: Sve su mi pobili, bar mi brata nađite

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: