arrow up

Подијелите вијест:

РИЈЕЧ ГЕНОЦИД – ПРОЈЕКАТ БОШЊАЧКОГ ПОЛИТИЧКОГ ВРХА

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/baneri/srna2.jpg

БАЊАЛУКА, 3. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Риjеч геноцид био jе проjекат бошњачког политичког врха на самом почетку рата у бившоj СФРЈ, на чиjоj су реализациjи Бошњаци радили током свих ратних година како би се представили као жртве, истичу саговорници “Фокуса”.

На сjедници ратног Предсjедништва БиХ, одржаноj 4. маjа 1992. године у Сараjеву, дан послиjе крвавог напада на колону ЈНА у Добровољачкоj улици, предсjедник Грађанског виjећа БиХ Абдулах Коњициjа категорично jе затражио да се сви злочини почињени над Бошњацима окарактеришу као геноцид, наводи “Фокус”.

Лист подсjећа да jе приjе те сjеднице у центру Сараjева убиjен српски сват, да су хрватско-муслиманске jединице упале у село Сиjековац и побиле српске цивиле, те да jе Купрес већ био у пламену.

Директор републичког Центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао jе да су Бошњаци од почетка рата радили на томе да прича о геноциду траjе свих година рата и да се одржи, те да добиjе своjу верификациjу, подсjећаjући да jе 4. септембра 1995. године усвоjена Бонска декларациjа о геноциду у БиХ.

“Без обзира што ниjе било правне квалификациjе о геноциду, то jе била опште прихваћена прича, захваљуjући jаким лобиjима Бошњака у свиjету и програмском дjеловању”, обjаснио jе Велимировић.

Предсjедник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао jе да су Бошњаци на почетку рата сматрали да jе БиХ само њихова земља и да све што се дешава представља напад на Бошњаке. “Управо зато jе и Коњициjа предлагао да сваки злочин над Бошњацима буде геноцид. У том програмском дjеловању значаjно су им помогле и међународне снаге”, истакао jе Дукић.

Он jе оциjенио да ниjе проблем само с Бошњацима, него и људима попут Чедомира Јовановнића и Наташе Кандић, коjи заговораjу да jе БиХ требало дати да буде муслиманска држава. “Они не одустаjу од тога и због свега се поново потенцираjу неки наводи о геноцидности над Бошњацима”, додао jе Дукић.

 

 

Извор: срна

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​