fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

РЕПОРТАЖА: ПУСТЕ КУЋЕ ОД ГЛИНЕ ДО ДВОРА НА УНИ

Banija.jpg

БАНИЈА – Путем коjи повезуjе варошице Глину и Двор на Уни ишле су колоне избеглица са Баниjе и Кордуна у „Олуjи“ после коjе већина од њих овуда више ниjе прошла. Почетком августа 1995. овуда су се кретале колоне трактора с приколицама, камиона, коњских запрега, пешака. Народ се повлачио пред хрватском воjском, а пут о коме jе реч био jе и jедно од наjвећих стратишта у наjбржем етничком чишћењу историjи. На неколико места колоне су пресечене оружаним нападима што хрватске, што бошњачке воjске. Мада ниjе било никаквог отпора, на наjмање два места jе учињен масакр над српским избеглицама.
Интересантно jе да су ови злочини махом прећутани, а неке хрватске телевизиjе су пресецање колоне Кордунаша у близини села Ровишка код Глине и пуцање у голоруке цивиле приписале команди тадашње Српске воjске Краjине, коjа jе наводно била незадовољна због повлачења народа.
Преживео само погон „Пливе“
Пре рата Глина jе имала памучну предионицу, а поред текстилне и погоне металопрерађивачке, дрвне и фармацеутске индустриjе. Преживео jе само погон загребачке „Пливе“ са скромном производњом. Од нових инвестициjа у овоj општини истиче се велики затвор коjи jе израстао из предратног Дома за малолетне преступнике, а прича се да jе изграђени велики зид коjи опасуjе нови затвор и наjвећа послератна инвестициjа у целоj Бановини, како се сада у Хрватскоj зове Баниjа.
Уз цесту до Двора на Уни, у специфичном природном амбиjенту обронака велике шуме и планине Шамарице и баниjске питомине, поређано jе петнаестак села из коjих су ђаци уочи збега похађали десет школа.
Данас од Глине до Двора не ради ни jедна школа, а све су школске зграде напуштене. Мештани су избегли, а вратили су се махом старци. На потезу пет села: Драготина, Доњи и Горњи Класнић, Брубањ и Брезово Поље, од 1995. рођено jе само jедно дете, данас трогодишња Тина Ђукић. Када родитељи хоће да jоj испуне жељу да се поигра с вршњацима мора на пут од наjмање десетак километара.
Да jе цео краj у изумирању, говори и податак да jе деведесетих година прошлог века кроз поменута села дневно пролазило седамнаест аутобуса на редовним линиjама, а данас нема ни jедног. Ретке су куће из чиjих се оџака виjе дим. У просеку се вратило нешто више од 10 одсто предратног становништва, и то у села коjа су поред пута, jер jе ту прошла и струjа. Душан Медић каже да jе из свог села готово напуштеног Горњег Жировца „сишао“ у Коморе због струjе. У његовом суседству живи Љубица Тривановић, чиjа су деца у Србиjи. Стариjи се не жале на безбедност, а наjвећи неприjатељ им jе самоћа. Због ње jе Светозар Стамболиjа тражио да му се уместо у Косни, где му jе родна кућа разорена, нова подигне у Коморама да буде ближе кћери. Без обзира на груписање, у Комори се виjе тек 11 димова.

Кафана-мотел „Код Зоке“
Напуштена, али атрактивна подручjа обилазе Загрепчани, купуjу цела имања и спремаjу се за некакав бизнис. Нема дана да се по засеоцима не врзмаjу непознати људи и распитуjу се за куће и имања и трговина jе увелико почела. Мада се чуло да jе неки Рус купио цело село Гаге код Двора, нисмо добили потврду те приче. Међутим, Загрепчанин jе пазарио засеок Беке, а Италиjани закупљуjу ловишта по Баниjи и веле да jе то веома уносан посао. Дивље свиње овде су скоро већ домаће животиње и риjу око кућа усред бела дана.
Ради ловног туризма, овде се животиње и вештачки насељаваjу, па чак и вукови, сазнаjемо у кафани-мотелу „Код Зоке“, наjживљем месту на баниjскоj магистрали коjа се налази у селу Тргови. Овде се може чути да добро ради фабрика керамичких плочица у Руjевцу коjа запошљава 90 радника. Од значаjниjе дворске индустриjе ради jош „Шумариjа“.
Кафану коjа има и собе за спавање држи породица Вуjчић: Милан познат по надимку Зока, његова супруга Мира, а син Перица и снаjка Мара имаjу три сина – Милана, Марка и Ђорђа. Са баком Даницом, Зокином маjком, ово jе наjброjниjа породица у краjу. Они већ сада живе добро од туризма и сваког викенда гости су им ловци из иностранства. Перица истиче jедан добар знак. У Руjевцу делуjе први српски ногометни клуб у послератноj Хрватскоj. Такмичи се у Жупаниjскоj лиги и постиже солидне резултате. Можда jедна ласта може бар да наговести пролеће.

 

Извор: banija.rs

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: