arrow up

Подијелите вијест:

Рехабилитован министар у Недићевој влади

srbija_vermaht.jpg

Виши суд у Београду рехабилитовао jе Момчила Јанковића, некадашњег министра без портфеља у влади Милана Недића, коjи jе 1941. године одбио да потпише споразум са Ниjемцима према коме би за jедног убиjеног њемачког воjника било стриjељано 100 Срба, пишу београдске “Вечерње новости”.

Приjеки Воjни суд Првог корпуса НОВЈ прогласио jе Јанковића 1944. године “jедним од наjближих сарадника издаjника Милана Аћимовића и Милана Недића коjи се истицао своjом преданом службом окупатору”.

Међутим, истина jе, како jе утврдио београдски Виши суд, била сасвим другачиjа. Јанковић jе са jош неколико тадашњих интелектуалаца, на притисак Ниjемаца, образовао комесарску владу на чиjем jе челу био Милан Аћимовић.

У том периоду донио jе уредбу, коjа jе дефинисала да брак са Српкињом или Србином спасава Јевреjа сигурне смрти и том jе уредбом спасено око 2 000 Јевреjа.

Како Ниjемцима ниjе одговарала Аћимовићева влада, они су извршили притисак на Милана Недића да образуjе своjу владу у коjоj jе Јанковић био министар без портфеља. Већ у првим данима Недићеве владавине, Јанковић jе гласно показивао своjе негодовање. Сматрао jе да “не може да буде риjечи о томе да Ниjемци одлучуjу без посредовања српских министара”.

Недуго послиjе тога, Ниjемци су затражили да им се прода Панчевачки рит. Јанковић се оштро успротивио, тврдећи да земљу могу jедино да им отму, али никако да jе купе за новац. На Недићеву жалост, подржали су га и остали министри. Коначно, Недићу и Јанковићу разишли су се путеви када jе Вермахт почетком октобра 1941. године обавиjестио владу да ће, због своjих губитака, за jедног стриjељаног Ниjемца стриjељати 100 Срба.

Момчило Јанковић то ниjе могао да прихвати, па jе 5. октобра, послиjе 50 дана у влади, дао оставку. Далеко од политике и свих jавних послова био jе све до 21. октобра 1944. године. Тог дана партизани су дошли и одвели га. Шест дана касниjе, његова породица jе прочитала у дневним новинама да jе стриjељан као “народни неприjатељ”.

Пошто jе био jедан од наjбогатиjих Срба, одузета му jе сва имовина. Ни данас се не зна гдjе jе закопано његово тиjело, наводи лист.

Извор: срна

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​