Rehabilitacija: Čast kulacima i nevinim Nemcima

Ko će biti rehabilitovan ako prođe Deklaracija o osudi zločina komunista počinjenih posle 12. septembra 1944. koju je podneo poslanik Aleksandar Čotrić. Naknadna pravda za oštećene industrijalce, emigrante…

Oko 20.000 ljudi prošlo je kroz golootočki logor

VIŠE od 100.000 ljudi biće moralno rehabilitovano ako Narodna skupština usvoji Predlog deklaracije o osudi zločina totalitarnog komunističkog režima počinjenih posle 12. septembra 1944, koju je podneo poslanik Aleksandar Čotrić.
– Deklaracijom bi trebalo najoštrije osuditi zločine protiv civilnog stanovništva, kojima su desetine hiljada ljudi, iz ideoloških razloga, lišeni života, slobode ili drugih prava, bez sudske ili administrativne odluke – kaže Čotrić. – Totalitarna vlast vršila je pojedinačna i masovna ubistva, ubijanje u zatvorima i logorima, torturu, deporataciju, zabranu povratka u domove, robovski rad, proganjanje na političkoj i ideološkoj osnovi, oduzimanje imovine, građanskih prava i državljanstva…

Ova deklaracija odnosila bi se na pripadnike Ravnogorskog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini, kulake, konfiskovane industrijalce, političke emigrante, od kojih je, po Čotrićevim rečima, više od 100 njih DB ubila u inostranstvu u periodu 1946-1987, zatim na golootočane, ali i folksdojčere i pripadnike drugih nacionalnih manjina koji su stradali nevini posle rata.

– Oko 20.000 ljudi prošlo je kroz golootočki logor i slične gulage, a oko 500 njih je tamo i izgubilo život, dok su mnogi umrli naknadno, od posledica gladi i bolesti. Pre Drugog svetskog rata, oko 400.000 Nemaca živelo je na teritoriji Vojvodine, ali je 90 odsto prisilno deportovano, iako nisu svi bili ratni zločinci. Kolektivno su optuženi za genocid nad srpskim stanovništvom, iako tog genocida nije bilo.

Prema podacima Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944, komunistički režim je odgovoran za streljanje više od 55.000 ljudi, koliko ih je do sada pobrojano imenom i prezimenom. Na tlu Srbije, prema nepotpunim podacima Komisije, nalazi se više od 200 masovnih, tajnih grobnica. Među ubijenima najviše je bilo seljaka, domaćica, pripadnika srednje klase, sveštenika, trgovaca, pisaca, glumaca, advokata…

NIKAD VIŠE UBISTAVA
Cvetković kaže da u Srbiji nikada nije bilo više ubistava nego u poratnom periodu. Takođe poziva Skupštinu da izglasa Deklaraciju, jer su to druge postkomunističke zemlje odavno uradile, i dodaje da bi posebno trebalo da je podrže antifašisti, jer ona afirmiše antifašizam, odvajajući tekovine NOB od revolucionarnih zloupotreba. – Ako se bude usvojila, društvo će se na pravi način postaviti prema tom problemu i biće to put ka izmirenju – smatra Cvetković.

– Broj streljanih je daleko veći, ali još nije utvrđen, jer fale spiskovi ubijenih po mnogim okruzima. Političkih osuđenika bilo je više od 100.000. Oko 40.000 kulaka prošlo je kroz zatvore, između sedamdesetih i devedesetih je za verbalni delikt osuđeno 14.000 ljudi. Folksdojčeri su masovno deportovani, a u logorima su završavala i deca i stariji od 60 godina. Bes i osvetoljubivost ne služe na čast pobednicima, jer se onda slobodari ne razlikuju od tirana – kaže istoričar Srđan Cvetković iz Državne komisije.

Čotrić dodaje da će to biti moralna satisfakcija za žrtve i njihove potomke, a to je posebno važno zbog onih čiju rehabilitaciju nema ko da traži.

Deklaracija će omogućiti masovniju primenu Zakona o rehabilitaciji i restituciju. Ona podržava i otvaranje tajnih dosijea, na čemu insistira u svom izveštaju i Mekalister, izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kaže Čotrić.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Život se razbio o kamen – Jadovno 1941.

Pejzaži obilježeni traumom – Jadovno 1941.

Mirko Rapaić: ZAVJERA HRVATSKIH KOMUNISTA PROTIV …