REGIONALNI SPORAZUM ZA POCESUIRANjE RATNIH ZLOČINA

STRAZBUR, 8. FEBRUARA (SRNA) – Generalni sekretar Savjeta Evrope Torbjorn Jagland smatra da bi regionalni sporazum o procesuiranju ratnih zločina mogao pomoći da se garantuje efikasno procesuiranje ratnih zločina, a ojačao bi i izglede za pomirenje u regionu.

„Rješenje pitanja rada Suda i Tužilaštva BiH jeste u prevazilaženju mentaliteta zasnovanog isključivo na etničkom. Posebno je žalosno i opasno ako su tragedije nedavne prošlosti pogrešno protumačene ili eksploatisane u političke svrhe“ – rekao je Jagland u intrevjuu Srni.

Jagland smatra da je efikasno procesuiranje svih koji su `okrvavili` ruke u zajedničkom interesu pripadnika sva tri naroda koji žive u BiH, te da tužioci u BiH, Srbiji, Hrvatskoj ili Hagu ne treba da procesuiraju Srbe, Bošnjake, Hrvate ili kosovske Albance, već krivična djela pojedinaca optuženih za ratne zlčine.

On je istakao da je Evropski sud za ljudska prava već donio odluke u velikom broju predmeta koji se odnose na odbijanje Federacije BiH da počne da isplaćuje penzije Srbima koje su zarađene na teritoriji tog entiteta, i podsjetio da je od FBiH zatraženo da izmijeni zakon i otvori penzioni fond do 15. marta ove godine.

„To je još jedan primjer kako standardi Evropske konvencije o ljudskim pravima i vladavina zakona štite interese svih naroda u BiH, jer oni pomažu da se prevladaju podjele i diskriminacija i izvrše promjene u pravcu jednog fer, pravednog i funkcionalnog pravnog i ustavnog okvira“, istakao je on.

Komentarišući položaj Srba u Sarajevu i uopšte u Federaciji, s obzirom da ih gotovo nema u institucijama vlasti i da teško ostvaruju povratak, Jagland je rekao da je zabrinut zbog kršenja ljudskih prava u BiH.

On je ocijenio da je premalo urađeno za održivi povratak, i dodao da „to važi za oba entiteta“.

Prema njegovim riječima, situacija u Federaciji je nesretna posljedica podjela i nepovjerenja.

„Prava se krše samim Ustavom, što je naravno veoma ozbiljno“, rekao je on i dodao da upravo zbog toga Savjet Evrope aktivno podržava `Sarajevski proces`, ali da ljudi koji žive u BiH moraju da preuzmu vođstvo.

On je ponovio da je za Savjet Evrope prioritet da BiH primijeni presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Sejdić i Finci“ .

„Za jednu evropsku zemlju i članicu Savjeta Evrope apsolutno je neprihvatljivo da ima ustav koji krši ljudska prava građana etničkom diskriminacijom kada je riječ o izboru na određene funkcije“, rekao je Jagland .

Jagland kaže da, uopšteno govoreći, glavna poruka presude u slučaju „Sejdić i Finci“ treba da inspiriše zajednički napor ka usaglašavanju šire ustavne reforme.

„Građani BiH trebaju i zaslužuju državu koja će biti funkcionalna, pravedna i sposobna da zaštiti njihova individualna prava i slobode. Ne mogu da prihvatim da interesi Srba, Bošnjaka i Hrvata mogu da budu zaštićena samo ako su protiv jedni drugih, a što je filozofija na kojoj počivaju aktuelni Ustav i politički mentalitet“, rekao je Jagland.

Generalni sekretar Savjeta Evrope je rekao da se nada da će svi političari u BiH „ozbiljno razmotriti veliki broj važnih tačaka“ sadržanih u rezoluciji koju je nedavno usvojila Parlamentarna skupština Savjeta Evrope“, a u kojoj se, između ostalog, navodi da srpski poslanici u parlamentu BiH zloupotrebljavaju mehanizam entiteskog glasanja.

„Kada je riječ o entitetskom glasanju, treba napraviti razliku između riječi `upotreba` i `zloupotreba’. Skupština je pozvala na okončanje zloupotrebe i mislim da tu niko ne može naći realne zamjerke“, rekao je Jagland.

Govoreći o pitanju Hrvata u BiH, Jagland je rekao da je rješenje za Hrvate isto kao i za Srbe, Bošnjake i sve ostale u BiH – moderna, funkcionalna evropska zemlja, u kojoj ljudi žive i rade jedni sa drugima, umjesto iza ili čak jedni protiv drugih.

„To je jedini način da se osiguraju radna mjesta, obrazovanje, stabilnost, mir za sve i sva svačije dijete“, rekao je Jagland.

Govoreći o uticaju Turske u BiH, Jagland je rekao da prioritet BiH treba da bude unutrašnja konsolidacija i izgradnja bliskih i intenzivnih političkih, ekonomskih, kulturanih odnosa sa susjedima i partnerima, posebno u Evropi, uključujući i Tursku.

„I sada i u budućnosti BiH vidim kao nezavisnu državu“, doao je Jagland.

Na pitanje da li će Srbi u Hrvatskoj uživati veća prava kada Hrvatska uđe u EU, posebno kada je riječ o stanarskim pravim, Jagland je rekao da je prijem u EU proces koji može pomoći da se poboljša veliki broj aspekata funkcionisanja zemlje kandidata, uključujući prava manjina.

„To je veoma pozitivno i neophodno da se ispune teški zahtjevi punopravnog članstva. Generalno govoreći, preporučio bih promjenu mentaliteta. Te promjene su prevashodno u intersu građana tih zemalja. Zašto čekati na pristupanje u EU? Uradite stvari jer su ispravne, ne zato jer Brisel ili Strazbur to traže od vas“, rekao je Jagland.

Naravno, dodao je on, spremni smo da pomognemo, ali same zemlje moraju da vode te procese, i to je poruka za Hrvatsku, ali takođe za BiH, Srbiju, sve evropske zemlje, bez obzira da li su članice ili kandidati za članstvo u EU ili ne.

Kada je riječ o Kosovu, Jagland je rekao da je prioritet EU pomoći da se osigura zaštita ljudskih prava i vladavina zakona, što je u interesu svih ljudi koji tamo žive, bez obzira na etničko porijeklo.

„Naš rad tamo provodi se u skladu sa sporazumom sa vlastima u Beogradu i u punoj saglasnosti sa rezolucijom Savjeta bezbjednosti UN 1244“, rekao je on.

Na pitanje da li Savjet Evrope podržava podjelu Kosova, on je rekao da je pitanje statusa pitanje za vlade zemalja članica, ne za Savjet Evrope.

Izvor: