Filmski centar Srbije i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu kao zajednički izdavački poduhvat objavili su knjigu „Redefinisanje identiteta – istorija, zablude, ideologije u srpskom filmu“, čiji je autor dr Aleksandar S. Janković, profesor na FDU, na kojem predaje istoriju srpskog i jugoslovenskog filma.
Ovo, po mnogo čemu jedinstveno izdanje, u stvari je, kako Janković kaže za „Novosti“, desetogodišnja opservacija srpskog filma, kako savremenog tako i njegove istorije, uz razne godišnjice i preispitivanja.
– Tokom ovih deset godina snimljeni su važni filmovi koji su imali nekoliko desetina gledalaca, neki koji su savršeno obeležili trenutak epohe u kojoj živimo, i pored svog nihilizma i mizantropije. Cilj je svakako bio da se napiše kritička, ali i informativna knjiga o nekim zaista začudnim periodima i epohama, kao što su poslednji partizanski filmovi s kraja osamdesetih, koji su elegantno nudili razrešenje ideoloških razmimoilaženja, ili o filmovima koji se bave Velikim ratom, ali i osvrt na same početke istorije filma u Srbiji. Tu su i posebno poglavlje posvećeno nesistematizovanom dokumentarnom filmu kod nas. Sam naslov knjige odnosi se na stogodišnje ideološke zablude koje su postojale od našeg prvog filma iz 1911, pa kako su se menjale države, tako se menjala i motivacija, koja je često ulazila u stranputice prolaznosti i nedorečenosti – ističe Janković.
Urednik izdanja Miroljub Stojanović kaže da je ova knjiga rezultat neverovatne ambicije autora, jer se srpski film zahvata u razdoblju od svojih početaka, pa sve do prošle, 2016. godine.
– Unakrsno promišljanje odvija se po svim linijama, žanrovski, tematski, sa akcentom na ideološkoj vivisekciji, koja je po meni najveća vrednost ove knjige. Ona se zalaže za jedan dezideologizovani prostor srpskog filma, koji se ukazuje ne samo kao moguć, nego i kao nužan. Posebna vrednost knjige je njen polemički ton. To su sudovi koji se kose sa nekim uobičajenim recepcijama pojedinačnih autora i filmova. Ne morate deliti ni ideološke ni političke vizure, i nikakavu aksiološku ravan vrednovanja srpske istorije filma, a biti u saglasju ili u nesaglasju sa autorom, što će reći da njegovi stavovi povremeno mogu da nas ponesu, a povremeno da iritiraju – ističe Stojanović.
KOKARDA I PETOKRAKA
NA naslovnoj strani knjige, u maniru stripa, prikazana je scena iz filma „Marš na Drinu“, a njena tri osnovna poglavlja čine „Kokarda i petokraka – antagonizmi i divergencije“, „Tranzicioni Weltscmertz“ i „Razmimoilaženje i usud istorije“. Knjiga sadrži apendiks sa tri stavke – „Holokaust u pop kulturi“, „Holokaust u filmu i stripu“ i „Holokaust i rokenrol“.
Izvor: VIDOVDAN