Филмски центар Србије и Факултет драмских уметности у Београду као заједнички издавачки подухват објавили су књигу „Редефинисање идентитета – историја, заблуде, идеологије у српском филму“, чији је аутор др Александар С. Јанковић, професор на ФДУ, на којем предаје историју српског и југословенског филма.
Ово, по много чему јединствено издање, у ствари је, како Јанковић каже за „Новости“, десетогодишња опсервација српског филма, како савременог тако и његове историје, уз разне годишњице и преиспитивања.
– Током ових десет година снимљени су важни филмови који су имали неколико десетина гледалаца, неки који су савршено обележили тренутак епохе у којој живимо, и поред свог нихилизма и мизантропије. Циљ је свакако био да се напише критичка, али и информативна књига о неким заиста зачудним периодима и епохама, као што су последњи партизански филмови с краја осамдесетих, који су елегантно нудили разрешење идеолошких размимоилажења, или о филмовима који се баве Великим ратом, али и осврт на саме почетке историје филма у Србији. Ту су и посебно поглавље посвећено несистематизованом документарном филму код нас. Сам наслов књиге односи се на стогодишње идеолошке заблуде које су постојале од нашег првог филма из 1911, па како су се мењале државе, тако се мењала и мотивација, која је често улазила у странпутице пролазности и недоречености – истиче Јанковић.
Уредник издања Мирољуб Стојановић каже да је ова књига резултат невероватне амбиције аутора, јер се српски филм захвата у раздобљу од својих почетака, па све до прошле, 2016. године.
– Унакрсно промишљање одвија се по свим линијама, жанровски, тематски, са акцентом на идеолошкој вивисекцији, која је по мени највећа вредност ове књиге. Она се залаже за један дезидеологизовани простор српског филма, који се указује не само као могућ, него и као нужан. Посебна вредност књиге је њен полемички тон. То су судови који се косе са неким уобичајеним рецепцијама појединачних аутора и филмова. Не морате делити ни идеолошке ни политичке визуре, и никакаву аксиолошку раван вредновања српске историје филма, а бити у сагласју или у несагласју са аутором, што ће рећи да његови ставови повремено могу да нас понесу, а повремено да иритирају – истиче Стојановић.
КОКАРДА И ПЕТОКРАКА
НА насловној страни књиге, у маниру стрипа, приказана је сцена из филма „Марш на Дрину“, а њена три основна поглавља чине „Кокарда и петокрака – антагонизми и дивергенције“, „Транзициони Weltscmertz“ и „Размимоилажење и усуд историје“. Књига садржи апендикс са три ставке – „Холокауст у поп култури“, „Холокауст у филму и стрипу“ и „Холокауст и рокенрол“.
Извор: ВИДОВДАН