Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Oно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу.
„СТАЊЕ СТВАРИ“
Уреднику сајта
Господину Александру Лазићу
Поштовани,
Није нам пријатно да на сајту који жели да буде објективан гледамо полуинформације и подвале у текстовима где се на посебан начин помиње Музеј жртава геноцида.
Последњи пример за прљаву подвалу јесте текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“ у коме је наглашена реченица: „Списак је више година стајао у Музеју жртава геноцида“.
Не желимо да питамо зашто мењате садржај текста тако што уклоните једну лаж и замените је другом полуинформацијом! Не желимо да питамо зашто постављате текстове без потписа аутора! Желимо да питамо зашто нас – Музеј жртава геноцида – нисте позвали и упитали за објашњење?
Драгоје Лукић истраживао је и објављивао о страдању деце у рату 1941–1945. године. У књизи Bili su samo deca – Jasenovac grobnica 19.432 djevojčice i dječaka, 1-2, GrafoMark – Muzej žrtava genocida, Laktaši-Beograd, на страни 24 првог дела је закључио да је „živote izgubilo 74.762 deteta, mlađa, od 14 godina“.
Знатан део заоставштине Лукић је предао Музеју жртава геноцида и то је доступно заинтересованим истраживачима. Он, међутим, Музеју није дао ауторска права за евентуална друга издања већ објављених књига! Прошле године желели смо да (заједно са Медија центром Дома војске Србије у Београду) објавимо друго издање поменутог наслова и то ћирилицом, али се нисмо договорили са наследницима.
У Музеју постоји база података о жртвама рата 1941-1945. године и она је доступна на интернету. Музеј има и базу о деци жртвама рата која је својевремено урађена уз извесну помоћ радника Савезног завода за статистику. Сачињена је, додуше, латиницом!
Оно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу.
др Вељко Ђурић Мишина, директор
Извор: Стање ствари
3 Responses
Мишина је одговарајући надимак тог човечуљка који фарба косу у црвену боју.
Опет овај Мишина, мада би му адекватније пристајало име „Мрцина“.
Једно је одавно јасно да директору Мишини одговара што мањи број српских жртава, као и владики Ћулибрку који је председник одбора у том смешном „Музеју жртава геноцида“. Ко их за њихову срамну пропаганду плаћа то само они знају. Они су брука и срамота за српски народ.
Šta je direktor hteo da kaže , samo on zna.
Možda mu ne odgovara što je objavljeno da je toliko dece ubijeno. Možda on želi da se objavljuje da je manje dece ubijeno. Pa ako je manje dece ubijeno u NDH onda je ubijeno i manje Srba u Jasenovcu i širom NDH. Kao što je direktor Veljko Đurić Mišina prikazao samo 40 000 ubijenih Srba u NDH na Velebitu i nema više ni jedne brojke ubijenih Srba do kraja rata u NDH.