Ratko Mladić: Majke, ja nemam ništa da vam dam osim mojih suza

Posle smotre Manevarske brigade, u hotelu Panorama u Vlasenici je okupio oficire obećavši da će saopštiti imena najzaslužnijih za stvaranje Republike Srpske. Ali, general je prozvao četiri starice…

Knjiga „Majka“ – drugo dopunjeno izdanje, pukovnika Vojske Republike Srpske, Milenka Avramovića je predstavljena u Banjaluci. Kako kaže Milenko, inspiraciju je dobio prilikom poslednjeg susreta sa generalom Ratkom Mladićem u Vlasenici, posle smotre Manevarske brigade, u hotelu Panorama gde je okupio oficire obećavši da će saopštiti imena najzaslužnijih za stvaranje Republike Srpske.

Tu su bile prisutne i četiri žene obučene u crno. Oficiri su se potajno nadali da će nekog od njih podići i učiniti slavnim. Ali, general je prozvao četiri starice: Marčeta Kristinu iz Novog Grada, Slijepčević Ljubicu iz okoline Milića, Lazarević Milevu iz Vlasenice i Simić Ljubinku iz okoline Bratunca. Komandant ih je zagrlio govoreći da su one najveći heroji i najzaslužnije za stvaranje Republike Srpske. Dale su najviše. Svaka je u ratu izgubila po tri sina. Milenko je u ratni dnevnik upisao i reči Komandanta:“ Majke, ja nemam ništa da vam dam osim mojih suza“. Počeo je da plače. Plakale su i one.

Roman je posvećen svim majkama koje su u ratu izgubile najdraža bića.

Darko Mladić, sin generala Mladića na promociji knjige je istakao sledeće:

– Poštovane i drage majke, poštovani prijatelji. Ja sam ovde večeras da prenesem jednu poruku koja rečima ne može da se prenese. Potrudiću se, kolika je moja mogućnost, da je prenesem. Često se misli da je najveća žrtva dati svoj život u borbi, koje smo mi u istoriji prečesto vodili. Ali, svi mi koji smo roditelji i koji imamo iskustvo gubitka najbližih u porodici, znamo da postoji veća žrtva, a to je dati svoje dete. Siguran sam da bi svako u takvoj situaciji, dao svoj život, za život svoga deteta. U tom smislu prenosim najdublje poštovanje žrtvama svih naših majki.

Mene je otac učio od malena da je majka svetinja. Žena kao i zemlja rađaju, i u trenutku rađanja života, majka je najbliža smrti. Mi na te žrtve nemamo pravo da zaboravimo, zanemarimo, da upotrebljavamo u prizemne svrhe, u političkoj borbi. Mi jednostavno te žrtve ne smemo da zaboravimo.

Ja se zahvaljujem Milenku što je taj događaj iz rata opisao u knjizi, kada je moj otac primio te četiri majke, koje su simboli stradanja našeg naroda, u trenutku kada je i on u tom trenutku izgubio jedno svoje dete u ratnom vihoru. Milenko je uradio ono, što se na žalost u našem narodu premalo radi, a to je da dokumentujemo i zapisujemo ono kroz šta smo prošli. Znam da mu nije bilo lako u trenucima kada je beležio te događaje, dokumentovao, a sigurno i kasnije kada ih je pokušao formulisati, te i uspeo u tome.

Ja zaista osim toga ne mogu više ništa da kažem jer je i moj otac u tom trenutku mogao samo suze da ponudi majkama.

Hoću samo još jednom da apelujem na sve odgovorne, i pozicije i opozicije u ovom trenutku koje su značajne za Republiku Srpske, da se prizovu, ujedine, pomire i da se ne igraju sa Republikom Srpskom. Ni jedni ni drugi.

Autor knjige, pukovnik Milenko Avramović: Drage majke, hvala vam još jednom. Stvarno sa razlogom vas je general Ratko Mladić nazvao herojima. General Ratko Mladić je primio da kažem na svom zadnjem pojavljivanju u javnosti četiri majke, srpske heroje. Inspiraciju za ovaj roman sam dobio tada, u zagrljaju generala Mladića uz prisustvo četiri majke, u njihovim suzama i u najbolnijoj, i u najlepšo, i u najtežoj, i ne znam kako bi je nazvao, rečenici, koja je u tom momentu oslikavala sudbinu, i majki, i generala i svih nas, našao snagu i inspiraciju za istraživanje i prikupljanje materijala. Te suze, taj zagrljaj su me obavezali da danonoćno radim, istražujem prikupljam i na kraju napišem roman. Zašto drugo doipunjeno izdanje? Ja ne znam da li ste vi nekada razmišljali o tome da mi imamo toliko unesrećenih majki. Na mojim promocijama su mi dovodili nove i nove majke, i govorili su mi, ti to nisi dobro istražio, moraš da to uradiš za pokolenje i da zabeležiš celovitu istinu, tako da je izašlo i drugo dopunjeno izdanje.

Dosta smo pričali o generalu Ratku Mladiću, ja znam da bez obzira šta vi o njemu u ovo vreme slušate, maksimalno pozitivno govorimo o njemu mi koji ga volimo, a negativno govore oni koji ga hoće medijskii i na svaki drugi način da satanizuju, a taj general i taj događaj govori koliko je on pun topline, koji voli oficire i potčinjene, a na kraju krajeva uvek je bio tu da nas podstakne. Među nama je naš ratni drug i pesnik, Milenko Jevđević, a gde nije bilo mesta gde mu general nije rekao da izrecituje pesmu koju je general najviše volio i koju je tražio da mu izrecituje uvek na skupovima oficira.

Voda Drina

Žalila se voda Drina tokom celim,

kažu daja, od davnina, Srbe delim.

A, ja tečem uvek čisto, obale mi nisu brane.

I sve Srbe volim isto, s obe strane.

Sa Srbima, šta se zbiva? Da li znaju?

Kažu da sam uvek kriva i stalno me ispravljaju.

A, ja tokom celim svojim, želim samo da ih spojim.

 
Darko Mladić, je prenio i pozdrave svoga oca. Rekao je da je ponosan na ovaj roman, koji govori o žrtvi srpskih majki koje su dale svoje sinove za stvaranje Republike Srpske. Izrazio je zahvalnost autoru romana što je ratni događaj u kojem se pominje njegov otac Ratko bio inspiracija za pisanje ove knjige, ističući da njegov otac u tom trenutku nije imao šta da ponudi srpskim majkama osim suze.

Darko Mladić je prenio i zahtev svoga oca svim odgovornim u poziciji i opoziciji u Republici Srpskoj da se pomire i ujedine, te da se ne igraju sudbinom Republike Srpske.

Piše: Vanja Savićević

Izvor: Vostok