Раковић: Канонизација Степинца пут до релативизације историје

Канонизација Алојзија Степинца је актуелна тема у региону којом Римокатоличка црква и у Хрватској и у БиХ жели да релативизује улогу те особе и Католичке цркве у Независној Држави Хрватској, рекао је историчар Александар Раковић.

„Ако би им пошло за руком да Степинац добије статус светитеља, то би значило да би почињени злочини дошли у неку врсту релативизације, а да се одагна стигма која је с правом стављена због злочина почињених током Другог свјетског рата над Србима, Јеврејима и Ромима“, рекао је Раковић.

Он је истакао да би се тиме, релативизовали и злочини и недјела и других свештеника из редова католичке цркве, у тадашњој НДХ.

„Уколико би то све пошло за руком Хрватима и онима који заговарају идеју канонизације Степинца, онда можемо очекивати и неке нове кораке у будућности који би даље релативизовали оно што се десило у НДХ“, додаје овај историчар из Института за новију историју Србије.

Он је подсјетио да поједини хрватски политичари данас „комотно“ тумаче улогу НДХ у погрому Срба и релативизују оно што се десило током Другог свјетског рата.

С друге стране, Раковић је подсјетио да је њемачко-француска телевизија „Арте“ недавно приказала филм у коме се каже да је „Хрватска мочвара фашизма у Европи данас“.

Он је додао да покушај канонизације Степинца, на срећу, како сада стоје ствари, неће проћи те да одлука о канонизацији Степинца, неће бити потписана док је на челу Римокатоличке цркве папа Фрањо.

„Ако некада дође до канонизације Степинца и његовог проглашења за светитеља то ће довести до прекида и битног нарушавања односа између СПЦ и Римокатоличке цркве“, сматра Раковић.

Он подсјећа да је доказана улога Степинца у усташком режиму, да му је судио суд Народне Републике Хрватске, да је осуђен за прекрштавање Срба и проглашен ратним злочинцем, али да је Степинац знао да му „комунисти неће смакнути главу, јер политичке околности нису биле такве“.

Раковић је, поводом синоћње трибине на Правном факултету у Београду под називом „Алојзије Степинац-стара прича и нови детаљи“, рекао да је циљ скупа да покаже колико је бесмислена и ван памети иницијатива о канонизацији тог човјека, те да треба тим поводом „уважити мишљења стручњака из различитих научних поља који о свему томе говоре у једном гласу“.

„То што Јевреји и Срби ових дана не желе да са хрватским властима учествују на комеморативном скупу у Јасеновцу говори о томе до које мјере су заоштрени односи у региону и око Степинца и око Јасеновца“, истиче Раковић.

То је, како је додао, све један пакет јер хрватска страна жели да наметне ревизију историје и спере са себе љагу те да неметне нови поглед на злочине почињене над стотинама и стотинама хиљада Срба, Јевреја, Рома и антифашиста током постојања НДХ.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

Орешковић: Битно да се канонизација Степинца што пре заврши

Откривамо што тачно смета СПЦ у вези канонизације Степинца …

Вељко Ђурић Мишина: Мали прилог расправи око канонизације …