Радош Љушић: Ултиматуми Србији и данас су болни као онај из 1914.

Историчар говори за “Новости” о атентату у Сараjеву, уценама некада и сада, КиМ, Русиjи: Захтеви коjе jе послала Аустроугарска били су брутални, а ови коjи долазе из ЕУ су префињени и перфидни. Косово jе наша Палестина

После великих успеха Србиjе у балканским ратовима 1912-1913. године, Краљевини jе био неопходан дугогодишњи мир да залечи ратне ране и заведе поредак на ослобођеним териториjама. Пред Србиjом су били тешко решиви велики изазови на унутрашњеполитичком плану, па jе сваки спољнополитички заплет био сувишан и одлагао jе решење овог горућег питања. Зато jе Србиjа требало да се клони сваког сукоба, посебно са Аустроугарском.

Историчар Радош Љушић, коjи jе надавно обjавио књигу „Принцип“ у издању „Новости“, баца ново светло на догађаjе коjи су обележили почетак прошлог века.

Говорећи о Сараjевском атентату, коjи jе искоришћен као повод за Први светски рат, Љушић каже:

– Влада Краљевине Србиjе ниjе учествовала у организовању атентата, ако се из овог чина може изузети обавештаjна служба, те стога и ниjе одговорна. Али, jесте одговорна што ниjе предузела све мере да таj чин спречи. Та врста одговорности не може се више скривати, а ниjе ни потребно.

* Ко jе из Србиjе знао за видовдански атентат, ко га jе организовао и помагао?

– Главни организатор видовданског атентата био jе Драгутин Димитриjевић Апис, начелник Обавештаjног одељења Главног генералштаба, а у овом послу су га помагали: Воjислав Танкосић и Љубомир Вуловић, званична воjна лица и црнорукци, као и Милан Цигановић, Ђуро Шарац и Раде Малобабић, чланови Народне одбране. Идеjа о атентату jе, несумњиво, потицала од младобосанаца и посредством њихових приjатеља у Београду допрла до Танкосића и Аписа, коjи су потаjно и без обавештења било ког званичног воjног или цивилног органа припремили атентат. Све ове чињенице су давно познате, али се у тумачењу и обjашњењу видовданског атентата, услед притиска светске и домаће jавности око кривице за избиjање Првог светског рата, о њима ћутало, а понешто и скривало. Неспорна jе чињеница да jе србиjанска обавештаjна служба учествовала у организовању атентата, а jош битниjе jе да, после сазнања владе и њене одлуке да се атентатори зауставе, ниjе предузела одговараjуће мере да спречи атентаторе.

* Како jе могла да их спречи?

– Пре атентатора преко Дрине jе у Босну прешао са извесном количином оружjа Раде Малобабић, jедан од наjбољих обавештаjаца Краљевине Србиjе на просторе Аустроугарске. На Видовдан 1914. боравио jе у Сараjеву. Зна се да jе био у кући Данила Илића, особе коjа jе пружила логистичку подршку атентаторима, као и да jе био 28. jуна у друштву Трифка Грабежа испред Беледиjа. Остаће таjна да ли jе у Сараjеву боравио да заустави атентаторе или да их подржи, пошто се међу њима осетило колебање, после одлуке владе Србиjе да се не изврши убиство престолонаследника. Друга таjна jесте држање Данила Илића, у чиjоj кући jе скривано оружjе атентатора. Илић jе могао, да jе хтео, да склони оружjе и не подели га атентаторима, чиме би сараjевско убиство било онемогућено. Поред улоге Малобабића, одустаjања Грабежа, енигматично jе jош и држање Мухамеда Мехмедбашића, коме jе била намењена улога, бар према распореду атентатора, да први пуца или баци бомбу на Фердинанда. Читаво ово земешатељство говори о томе да видовдански атентат и ниjе био тако наивно дело младобосанаца.

* А где jе у том колоплету Принцип?

– У почетку се његова улога ниjе разликовала од осталих атентатора, али временом се све више издваjао и наметао као вођа, спреман да преузме сву одговорност на себе. Кад jе стигло наређење из Београда да се атентат не изведе, он jе већ био предводник атентатора. И док су се сви колебали и одустаjали, он jе остао упоран и доследан. Мали сараjевски харамбаша, Принцип Гаврило, одметнуо се од србиjанског великог харамбаше, Аписа, такође одметнутог од српске владе, и убедио атентаторе да приме оружjе и изађу поред Миљацке на Видовдан 1914. Тиме jе преузео на себе сву одговорност за атентат и, уз Недељка Чабриновића, тог дана био неустрашив и неумољив! Та постоjаност, одважност и храброст, то свесно жртвовање зарад стицања слободе Срба у БиХ и њиховог уjедињења са Краљевином Србиjом, донело му jе ореол другог видовданског националног хероjа, достоjног наследника Милоша Обилића. Хероjски чин Принципа Гаврила био jе катастрофалан по српски народ, те стога одговорност за видовдански атентат и за његове последице не сноси само Влада Србиjе већ у истоj, ако не и у већоj мери, младобосански атентатори. Последице су многоброjне и добро познате: огроман губитак становништва, албанска голгота, коначан пораз српске идеjе и брзоплето прихватање и спровођење jугословенске идеjе – наjвеће утопиjе српског народа.

* Да jе, коjим случаjем, атентат спречен, да ли би био спречен напад на Србиjу и Први светски рат. Или би Немачка, у том случаjу, смислила други повод?

– Рат би несумњиво избио коjу годину касниjе, што би одговарало Србиjи али не Аустроугарскоj и Немачкоj.

* Према ономе што сте рекли, како би изгледала листа одговорности за избиjање Великог рата?

– Неспорно jе да jе Србиjа одговорна што ниjе спречила убиство Франца Фердинанда, коjе се узима као повод а не узрок избиjању Првог светског рата. За тзв. трећи балкански рат, рат Аустроугарске против Србиjе, одговорност пада на Хабзбуршку монархиjу. А одговорност за Велики рат пада на Немачку. У овоj скали одговорности нашле би се: Немачка, Аустроугарска и Србиjа.

* У књизи на jедном месту кажете: Принципов имагинарни хитац преживео jе сва времена, његовом путањом управљали су моћници са Запада видљиви и невидљиви и усмеравали га према Србиjи и српском народу од убиства до данас. Шта то значи?

– Видовдански атентат jе често коришћен да би се Србиjа и српски народ оптуживали за сва недела почињена на Балкану од 1914. до данас. На нашу несрећу ову идеjу прихватили су наши људи.

* И данас, као и пре сто година, српскоj влади стижу ултиматуми. Немачка jе испоставила 11 услова, захтева и да се из Устава избаци Косово… Колико то време и ово данас личе jедно на друго?

– Ултиматум Аустроугарске Србиjи 1914. био jе бруталан, а учестали ултиматуми ЕУ су префињени и перфидни, а болни као и онаj пре jедног столећа. Да смо jачи од ЕУ, одбио бих га са задовољством, али пошто нисмо jачи, морамо га прихватити уз уложен огроман напор да га бар ублажимо. Срби мораjу jедном да схвате да ниjе срамота клекнути пред jачим, иначе ћемо сви отићи у Царство небеско!

* Може ли Србиjа пристаjати на све услове коjи стижу?

– Кад вас велике невоље притисну а ви сте немоћни, каква jе данас Србиjа, све jе могуће. Врлина jе да се снађемо у овим немогућим приликама, а за то су нам потребни Видовдани мудрости, а не Видовдани храбрости. Одувек сам заговарао идеjу о Царству земаљском, а не о Царству небеском. Оно прво jе решење за несрећни српски народ, ово друго jе за његову цркву. Морамо то jедном схватити и томе се прилагодити, мењаjући неке своjе тврдокорне идентитетске навике.

Ја, своj завичаj – Космет одавно зовем државом Бондстил. Ова наjвећа воjна база у Европи определила jе судбину Србиjе и српског народа као и будућност Косова и Метохиjе. Немачка jе до сада била само светска економска сила, а откако су jоj НАТО и САД препустиле државу и базу Бондстил, полако постаjе и воjна сила. Светски догађаjи нам указуjу да jе наш партнер у будућности Немачка и да, бар засад, наша судбина зависи од ње.

* Шта jе с Русиjом?

– Ја волим Русиjу, али jе она далеко и немоћна, а ми морамо да живимо и морамо да мислимо о будућности наше деце. Држимо се Немачке, а нико нам не брани да волимо Русиjу. Садашње стање наликуjе оном из времена Берлинског конгреса, када jе добри српски владар Милан Обреновић, преко ноћи, од русофила постао германофил. За оваj његов преображаj, пун мудрости, а изузетно тежак, заслужна jе и руска дипломатиjа коjа га jе у том правцу усмерила. Ни њему ниjе било лако будући да jе морао да савлада осећања своjа, супруге и нациjе. Великани се препознаjу по добрим и дуговечним одлукама!

* Да ли и даље имате страх да ће питање Косова постати палестинско питање на Балкану, самим тим и у Европи, како сте jедном рекли?

– Па, зар Космет, или држава Бондстил, ниjе српска Палестина? У правоj Палестини бесни бруталан рат са прекидима, у српскоj Палестини прави рат jе престао, али jе настављен дипломатским и другим средствима, а ми се у одлучивању мало или нимало не питамо. Како све више старим, све чешће сањам своjу Метохиjу и питам се скоро сваког jутра: смем ли се одрећи косовске традициjе?

„СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК“ НЕ СПАЉУЈЕ КЊИГЕ
* Пре неколико месеци дигла се велика прашина око „Службеног гласника“, на чиjем сте челу. Оптуживали су вас да спаљуjте књиге, ви сте наjавили оставку, па одустали… 
– Оптужбе су неосноване и потичу од групе српских интелектуалаца окупљених око неких листова. Ми смо покушали да исправимо штетне уговоре коjе jе моj претходник склопио са ауторима и да заштитимо „Гласник“. Ниjедна књига у „Гласнику“ ниjе ни спаљена, ни исечена, ни уништена, и неће ни бити. Сем оних коjи су неосновано нападали мене и „Гласник“, сви остали потписали су анекс уговора и омогућили продаjу своjих књига, на чему им овом приликом захваљуjем. Иначе, „Гласник“ послуjе без губитака. Истичем да „Службени гласник“ ниjе државна издавачка кућа већ сервис Владе и наjвиших државних органа. По Закону о „Службеном гласнику“, ми нисмо дужни да се бавимо издаваштвом, али jе с временом то постало пракса, и ми нећемо од тога одустати.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

РАДОШ ЉУШИЋ: Мухамед, Мустафа и Махмуд – три Србина из …

КАМЕНА СУЗА

Ура Срби, напред у отаџбину!

Danka Kojadinović: ISTINA I POMIRENJE