Prostitucija za jeftine pare

Kada prosečna holivudska mahnitura zabasa,
sa svojom filmskom limunadom (“U zemlji krvi i meda”) na Balkan, dobijemo Anđelinu Džoli. Kada natprosečna “srpska” glumica, sa svojim prirodno nadarenim manjkom obrazovanja, zapinje iz petnih žila da se umetnički kurva za jeftine pare, a na račun zemlje kojoj nominalno etnički pripada, onda dobijemo Mirjanu Karanović.

Da bi održala cenu bluda tamo gde god se ruženje Srbije i Srba još dobro plaća, Mirjana
Karanović, naprosto, nema granicu u podavanju. Za sitnu paricu Mirjana će, to smo
već videli (u filmu “Grbavica”, na primer), rado da bude silovana muslimanka iz
bosanskog građanskog rata. Ali samo ako je, obavezno, siluje Srbin. To jevtino
podavanje sitnoj parici ima za Mirjanu orgazmički, polit-erotski doživljaj.

Nije Mirjani Karanović bilo dosta što
je sramotila “svoju” zemlju u “Grbavici” – džihadističkom antisrpskom filmu sarajke
Jasmine Жgabić. Jok. Evo Mirjane ponovo kako gotovi, ovaj put i u ulozi korežisera,
novi film o “srpskim zločinima” nad miroljubivim življem iz našeg okruženja.
U tom filmu Mirjana – kako sa entuzijazmom objašnjava u engleskom portalu Vajld roster,
nema drugog posla nego da se inspiriše Natašom Kandić i njenim snimkom o Škorpionima
koji ubijaju grupu Orićevih vojnika iz Srebrenice. Pa nam Mirjana još jednom poručuje
da još jednom padnemo ničice i “suočimo se sa prošlošću”. Jer u pojmovnoj zbrci
glavice prirodno nadarene manjkom obrazovanja, suočavanje sa prošlošću znači kleknuti
u Srebrenici, a popišati se na srpsko groblje u Bratuncu.

Da Mirjana Karanović tako prostački ne
marketira svoj mali, prirodno nadareni ego za manjak obrazovanja, mogla je – bar da
promeni rad i – da umesto sažvakane priče o Škorpionima uzme kao bogomdanu temu
za uzbudljiv film video snimak koji su snimili sami mudžahedini u Sanskom Mostu. Pa
bi na snimku čula kako mudžahedin, na slomljenom srpskom jeziku, psuje i maltretira
zarobljenog srpskog majora Rogića; kako mu ispaljuje nekoliko metaka u glavu i kako,
čas kasnije, drži u ruci odsečenu glavu nestretnog čoveka. O toj glavi svedočila
je svojevremeno čak i Kristijan Amanpur.
Jok. Takvim filmom Mirijana Karanović ne bi mogla da unovči svoju prostituciju na
tržištu onih kojima se tako zločinački podaje.

I zato, valjda, Mirjana, u pomenutom intervjuu,
od koga mi se prevrću creva dok ga čitam, kaže i za limunadu Anđe Džoli da je, istina,
ne baš filmsko remek-delo, ali da je Anđa pogodila pravo u istinu naše balkanske
priče. Suština je, dakako: srpski zločinci protiv ostataka bogoljubivog, nedužnog
Balkana. I šire.
Ide naša glumica prirodno nadarena manjkom obrazovanja i dalje od filma. “Pod novom
vladom Srbije umetnost nema šanse”, mudruje Mirjana u Vajld rosteru. Nova vlada
ič ne valja – zna Mirjana unapred – a Tomislav Nikolić je još gori. On je “sirov,
nesposoban i neobrazovan”. Zato u Srbiji, kategorična je Mirjana, umetnost – i šire
– nemaju nikakve šanse. (Dubok uzdah).
Prilika je da, zaista, šanse ne bude. Ali da je ne bude, nadam se, za umetnost prostačkog
bluda sa svakim ko se namerači da isukanim instrumentom za održavanje vrste zaskoči
na Srbiju. Pa otuda, valjda, Mirjanin strah od nove vlasti u Srbiji i žal za bivšom
vladom i, naročito, bivšim predsednikom, pored kojih je mogla da piša po Srbiji
i podaje se svetskim i regionalnim srbofobima, od Jenkija do Vehabija. Do mile volje
i za jeftine pare.

Piše: Dejan Lukić

Izvor: BIG