Proširen spisak potpisnika Protesta protiv poricanja genocida nad srpskim narodom

Donosimo proširen spisak potpisnika Protesta protiv poricanja genocida nad srpskim narodom, prvobitno objavljenog 20. avgusta 2020. 

Zahtevamo, po ugledu na Rusiju, Izrael i Jermeniju, ukidanje bilo kakve tolerancije prema svim vidovima poricanja genocida nad srpskim narodom

U Protestnom pismu povodom obnove i odbrane ustaških zločina i ideja, objavljenom 29. jula 2020, izraženo je ogorčenje dvadeset šest akademika, profesora univerziteta, naučnih radnika, umetnika svetskog značaja, zbog izjava redovnih profesora Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Nikole Samardžića i Dubravke Stojanović. Da podsetimo, Dubravka Stojanović proglasila je atentat na Antu Pavelića „nasiljem“ i „krvnom osvetom“, a Blagoja Jovovića nazvala je „ubicom i nasilnikom“. Nikola Samardžić je, na društvenoj mreži „Tviter“ javno podržao anonimnu proustašku objavu u kojoj se vulgarno vređa srpski narod, a genocid počinjen u Jasenovcu naziva „odgovorom na vladavinu“ Karađorđevića. U Protestnom pismu je rečeno i da su ove izjave dvoje profesora Univerziteta u Beogradu deo šire obnove proustaških ideja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kao i upornog poricanja nacističkih i ustaških zločina, vidljivog u zemljama EU i u SAD.

Reakcije na Protestno pismo  pokazale su da je ono pogodilo u metu. Kao da su htele da potkrepe tvrdnje koje su u njemu iznete, iza izjava i objava Samardžića i Stojanovićeve stale su istaknute ličnosti iz javnog života Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, zemalja EU, ali i Srbije (Latinka Perović, Ivo Goldštajn, Tvrtko Jakovina, Husnija Kamberović, Dinko Gruhonjić, Radina Vučetić, Živko Andrijašević, Marko Atila Hor, Florijan Biber, i drugi). Mora se napomenuti da je većina ovih ljudi nedavno zajednički istupila i u „Apelu 88“, kada su, predvođeni Stjepanom Mesićem, Harisom Silajdžićem, Milanom Kučanom, Azemom Vlasijem, izrazili javnu podršku namerama režima Mila Đukanovića da Srpskoj pravoslavnoj crkvi preotme crkve i manastire i da, po ugledu na NDH, uspostavi svoju, novu pravoslavnu crkvu.

Verovatno ohrabrena ovom podrškom, Dubravka Stojanović je u novim izjavama, potvrdila svoja stanovišta (N1, 20. jul 2020, Danas, 1. avgust 2020). Nikola Samardžić je otišao i korak dalje pa je, na dan obeležavanja godišnjice „Oluje“, genocida nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini, 4. avgusta 2020, na „Tviteru“ javno podržao objavu izvesnog Dragana Subotića u kojoj doslovno piše: „Šta kome nije jasno pa se proseravaju ceo dan… More MARŠ srpska BAGRO od naroda…!!!!“

Poslednjih dana ova interesna grupa vodi pravu kampanju ne samo poricanja genocida, nego, zbog tona kojim se to čini, i poruge žrtvama genocida. Povod je odluka Ministarstva kulture Republike Srbije i njegove Komisije za otkup knjiga da srpskim bibliotekama ne predlože kupovinu knjige Jasenovac Iva Goldštajna, u kojoj se broj srpskih žrtava ovog logora smrti višestruko umanjuje. Njen autor je, pored ostalog, ne samo jedan od potpisnika peticije podrške izjavama Samardžića i Stojanovićeve, nego i „Apela 88“. Recenzentkinje njegove knjige su Latinka Perović i Dubravka Stojanović. Nikola Samardžić se u kampanju uključio tekstom u kome kritičarima Goldštajnove knjige poručuje da je „Jasenovac ponovo zona komfora svake javno ili tajno angažovane hulje i mentalnog probisveta“ (Danas, 14. avgust 2020).

Protestno pismo prećutano je, sa jednim izuzetkom, u svim velikim „opozicionim“ i „režimskim“ medijima. Glavne „opozicione“ televizije i novine marljivo su prenosile sve odgovore i izjave Samardžića, Stojanovićeve i njihovih prijatelja. „Najstariji dnevni list na Balkanu“, koji je prećutao Protestno pismo, pozvao je Latinku Perović da čitaocima objasni o čemu je reč u Goldštajnovoj knjizi.

Sve ukazuje na to da se srpskoj kulturi i danas, 40 godina posle smrti Josipa Broza Tita i 60 godina od smrti Ante Pavelića, nameće hrvatsko starateljstvo, prikriveno iza zapadnjačkih, titoističkih, jugoslovenskih fraza. Saradnja između komunista i hrvatskih šovinista odavno je utvrđena istorijska činjenica. Ono što je već u boljševičkoj Rusiji uočio Stanislav Vinaver, udruživanje hrvatskih frankovaca i komunista, ostvareno je u titoističkoj Jugoslaviji, rasparčavanjem srpskog naroda i njegovim pretapanjem u nove, sintetičke nacije, ujedinjenjem Hrvatske i širenjem njenog uticaja na sve jugoslovenske republike. Očigledno je da je ova koalicija preživela raspad druge Jugoslavije.

Pozivamo etičke komisije Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Beogradu da se oglase povodom izjava Nikole Samardžića i Dubravke Stojanović. Podsećamo da se umanjivanje broja žrtava u nizu evropskih zemalja smatra poricanjem Holokausta. Pozivamo Srbiju i Republiku Srpsku da spreče nedostojno, javno licitiranje brojem žrtava Jasenovca i da se ugledaju na primere šesnaest evropskih zemalja i Izraela, u kojima je poricanje Holokausta zakonom zabranjeno. Zahtevamo, po ugledu na Rusiju, Izrael i Jermeniju, ukidanje bilo kakve tolerancije prema svim vidovima poricanja genocida nad srpskim narodom. Isto tako, zahtevamo da proučavanje genocida postane prioritet naše nauke, tako što će Republika Srbija i Republika Srpska za to konačno obezbediti sve institucionalne uslove. To dugujemo milionima naših svetih mučenika, koji su stradali tri puta u 20. veku, u dva svetska rata, u „Bljesku“ i „Oluji“, od iste, zločinačke ruke. To dugujemo svojim potomcima, koji moraju da budu sačuvani i odbranjeni od ovog zla.

Beograd, na Preobraženje Gospodnje 2020.

1. Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić)
2. Episkop gornjokarlovački Gerasim (Popović)
3. Doc. dr Budimir Aleksić
4. Prof. dr Slobodan Antonić
5. Prof. dr Zoran Arsović
6. Dušan Bastašić, udruženje Jadovno 1941
7. Komnen Bećirović, književnik
8. Matija Bećković, akademik SANU
9. Ljiljana Bogdanović, novinar
10. Svetislav Božić, kompozitor, dopisni član SANU
11. Đorđe Bojanić, Srpska istorija
12. Prof. dr Siniša Borović, general
13. Prof. dr Vesna Bratić
14. Prof. dr Veljko Brborić
15. Prof. dr Đorđe Bubalo
16. Dragan Veljović, advokat
17. Prof. dr Slobodan Vladušić
18. Prof. dr Dragan Vojvodić, dopisni član SANU
19. Srđan Volarević, književnik
20. Aleksandar Vujović, urednik Novog Standarda
21. Prof. dr Igor Vuković
22. Branko Vučinić, politikolog
23. Marinko Vučinić, publicista
24. Prof. dr Slavica Garonja
25. Ranko Gojković, pisac i prevodilac
26. Prof. dr Vasilije Gvozdenović
27. Prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU
28. Prof. dr Irina Deretić
29. Dr Vladimir Dimitrijević, profesor
30. Dr Dušan Dostanić
31. Prof. dr Jovan Dušanić
32. Prof. dr Aleksandar Đikić
33. Veljko Đinović, Udruženje Jadovno 1941
34. Prof. dr Darko Ristov Đogo, protojerej-stavrofor
35. Dr Aleksandar Živković
36. Dr Gordana Živković
37. Prof. dr Nataša Vujisić Živković
38. Nikola N. Živković, publicista
39. Dr Nikola Žutić
40. Dr Miroslav Zdravković
41. Igor Ivanović, publicista
42. Dr Slobodan Janković
43. Doc. dr Jovan Janjić
44. Prof. dr Aleksandar Jovanović
45. Prof. dr Bojan Jovanović
46. Miodrag D. Jovanović, prvak Opere NP u Beogradu
47. Nataša Jovanović, novinar
48. Dr Vasilj Jovović
49. Akademik Danilo Basta, član SANU
50. Vesna Kapor, književnik
51. Vladimir Kecmanović, književnik
52. Prof. dr Nenad Kecmanović
53. Prof. dr Zoran Kinđić
54. Prof. dr Miloš Kovačević
55. Prof. dr Miloš Ković
56. Prof. dr Leon Kojen
57. Miodrag Kojić, potpredsednik udruženja za odbranu ćirilice Dobrica Erić
58. Goran Komar, istoričar i lekar
59. Dobrana Komnenić, novinar
60. Prof. dr Časlav Koprivica
61. Milan Korićanac, politikolog
62. Akademik Vasilije Krestić, član SANU
63. Mr Dragan Krsmanović, pukovnik, viši arhivista
64. Doc. dr Dušan Krcunović
65. Emir Kusturica, reditelj
66. Aleksandar Lazić, Stanje stvari
67. Stevo Lapčević, novinar
68. Prof. dr Goran Latinović
69. Prof. dr Aleksandar Lipkovski
70. Nebojša Malić, istoričar i novinar
71. Nikola Malović, književnik
72. Prof. dr Marko Malović
73. Prof. dr Savo Marković
74. Prof. dr Draga Mastilović
75. Prof. dr Aleksandar Milanović
76. Nikola Milovančev, publicista
77. Miloš Milojević, istoričar i novinar
78. Dr Boris Milosavljević
79. Prof. dr Jovan Mirić
80. Dr Marija Jeftimijević Mihajlović
81. Ivan Negrišorac, pesnik
82. Branimir Nešić, izdavač
83. Dr Maja Nikolić
84. Želidrag Nikčević, književni kritičar
85. Nikola Ožegović, istoričar i teolog
86. Nikola Pejaković, ambasador
87. Prof. dr Jasmina Pekić
88. Zorica Peleš, publicista
89. Prof. dr Nebojša Petrović
90. Prof. dr Petar Pijanović
91. Prof. dr Valentina Pitulić
92. Jovan Pješčić, pravnik
93. Prof. dr Jovan Popov
94. Dr Dušan Proroković
95. Dr Mirjana Radojičić
96. Dr Dragana Ratković
97. Gojko Raičević, IN4S
98. Prof. dr Slobodan Reljić
99. Mr Radojka Cicmil Remetić, profesor
100. Prof. dr Slobodan Remetić, potpredsednik ANURS
101. Prof. dr Branislav Ristivojević
102. Milan Ružić, književnik
103. Prof. dr Mitra Reljić
104. Filip Rodić, novinar
105. Prof. dr Slobodan Samardžić
106. Ana Selić, prevodilac
107. Momčilo Selić, književnik
108. Dr Jelena Stevanović
109. Prof. dr Milomir Stepić
110. Prof. dr Rada Stijović
111. Pavle Ratković, Ćirilica Trebinje
112. Prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član ANURS
113. Marko Tanasković, književnik i publicista
114. Dr Slavenko Terzić, dopisni član SANU
115. Radmila Tonković, pisac i novinar
116. Akademik Dušica Lečić Toševski, član SANU
117. Dr Dragan Hamović
118. Prof. dr Đorđe Čantrak
119. Prof. dr Zoran Čvorović
120. Prof. dr Ljiljana Čolić
121. Prof. dr Milica Čolović
122. Akademik Radoje Čolović, član SANU
123. Dr Svetlana Šeatović
124. Prof. dr Bogoljub Šijaković
125. Nikola Šijan, Helmkast
126. Prof. dr Marica Šljukić
127. Prof. dr Srđan Šljukić
128. Prof. dr Mihailo Šćepanović
129. Dr Nebojša Šuletić

Izvor: Stanje Stvari