Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Промоција у бањалучком Јеврејском културном центру: „Из колевке у Јасеновац“ – потресан документ о усташким злочинима

Датум објаве: уторак, 8 децембра, 2015
Величина слова: A- A+
Књига је потресан документ о усташким злочинима
Књига је потресан документ о усташким злочинима

У сали Јеврејског културног центра „Арие Ливне“ у Бањалуци одржана је промоција монографије „Из колијевке у Јасеновац“ аутора Милана Дашића, познатог издавача и публицисте из главног града Републике Српске. Посебна вредност ове књиге, како је нагласио један од рецензената, бањалучки књижевник Ранко Павловић, је поглавље „Мајке су чекале“ у којем се налазе имена са личним подацима 19.432 деце са Козаре и других српских крајева које мајке никада нису дочекале јер су их у систему јасеновачких логора на најсуровији начин уморили усташки кољачи!

Увод у промоцију књиге дао је познати бањалучки песник Боро Капетановић, који је присутне гануо стиховима потресне поеме „Јасеновац“.

– У Дашићевој књизи налази се неколико снажних прилога Србољуба Живановића, уредника књиге Радована Јовића, Арие Ливне, др Јелене Гускове, Драгољуба Ацковића и Јована Мирковића, истражитеља усташких злочина. Тим прилозима се мора веровати јер су документовани и доказани. А оно што књизи даје највећу вредност су подаци које је о умореној деци прикупио и будућим генерацијама оставио преживели мали логораш, писац Драгоје Лукић, којег је аутор књиге назвао „Оцем највећег дечијег подземног града“ – истакао је Ранко Павловић.

На промоцији је говорио и Арие Ливне (95), један од преживелих логораша.

– Видео сам својим очима шта се дешавало и то се не може описати ни у једној књизи. Знам колико је мом пријатељу Милану било тешко да уради ову књигу за коју је требало пуно времена, али и новца којег, нажалост, за овако вредне књиге све мање има – рекао је Ливне.

Посебну емоцију код посетилаца изазвало је и присуство угледног бањалучког гинеколога др Милутина Вучковца, преживелог мученика логора смрти у Јасеновцу, којем је млада песникиња Невена Стошић посветила песму „Да се на заборави“. Промоцији су, осим многих значајних личности из културе и јавног живота, присуствовали и Владимир Николић, конзул Србије, затим Милица Котур, помоћник министра за просвету Републике Српске, као и Будимир Балабан, председник Скупштине града Бањалуке. Луксузно опремљена књига на 450 страница, штампана на енглеском и српском језику, може да се наручи и у Књижари „Вести“ у Франкфурту.

За историју и успомену

– Аутор Милан Дашић у оквиру издавачке делатности агенције Слово, за историју и успомену на жртве у Јасеновцу, Крагујевцу и Санском Мосту, објавио је више књига, а да би се очували сећање и успомене на жртве, Дашић је успео да повеже књижевне манифестације на Шушњару, у Шумицама, Доњој Градини, Приједору и на Козари. Он је успео да окупи челне људе ових општина који су у Доњој Градини 28. априла 2007. потписали Повељу о братимљењу и трајању поетских помена жртвама – истакао је Ранко Павловић.

Да се не заборави

Млада песникиња Невена Стошић изрецитовала је преживелом доктору Вучковцу стихове из своје песме „Да се не заборави“, коју је написала кад је имала само 13 година.
„Доктор је Вучковац, мамин колега,
успео да преживи Јасеновац, али је остао без своје мајке.
Од тада му нису причали бајке.
Нису му певали ни успаванке.
Нису га мазили, даривали шљиве ранке.
Одједном је морао да одрасте“.

 

Извор: СРБСКИ ФБРЕПОРТЕР

 

Везане вијести:

Из колијевке у Јасеновац – латиницом

ВИДЕО – Логори за децу у НДХ

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top