Један од транспарената у данашњоj Хрватскоj
Прогон Срба од 1991. до 1995. године jе понављање и наставак зла коjи jе српски народ доживио у Хрватскоj 1941. године, а иако jе Хрватска чланица ЕУ, скоро ниjедан од проблема Срба ниjе риjешен, оциjењено jе данас на научном скупу „Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до националне мањине“.
На скупу, коjи jе поводом 20 година од прогона Срба из Хрватске у Београду организовало Удружење Срба из Хрватске и Српско културно друштво „Зора“ из Београда, историчари, академици и учесници дешавања настоjе да укажу на кориjене тог зла.
Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир рекао jе да више од 20 излагача настоjи да у рефератима изнесе чињенице и „покаже домаћоj и свjетскоj jавности шта се све догодило са српским народом за вриjеме грађанског рата у Хрватскоj од 1991. до 1995. године“.
Радови се односе на период, почевши од средњег виjека, преко дешавања у 19. и на почетку 20. виjека, а посебно у Првом и Другом свjетском рату и поратном периоду, те за вриjеме грађанског рата од 1991. до 1995. године.
„Има више реферата коjи се односе на Други свjетски рат, jер нажалост 1991. година била jе пресликана 1941. година. Све оно што се Србима почело дешавати 1941. поновило се одређеном политиком 1991. године“, рекао jе Будимир.
Према његовим риjечима, да би сприjечили понављање из 1941. године, Срби су морали да се заштите, па jе настала jе Република Српска Краjина, коjа jе била под заштитом Уjедињених нациjа (УН).
„Нажалост УНПРОФОР ниjе испунио своj задатак, зато jе дошло до низа агресиjа на Републику Српску Краjину од 1992. па закључно са „Бљеском“ 1. и 2. маjа 1995. и „Олуjом“ 4. августа 1995. године када jе са тог простора прогнано готово сво становништво коjе jе тамо виjековима живjело“, рекао jе Будимир.
Као плод научног скупа биће штампан зборник, а његова промоциjа биће организована од маjа па до краjа ове године у више градова Србиjе и Републике Српске, међу коjима и у Бањалуци и Приjедору.
У зборнику ће бити обjављени радови научника међу коjима су и академик Василиjе Крестић, Коста Чавошки, професор из Загреба Светозар Ливада, доктор Никола Жутић, Момчило Диклић из Института за европске студиjе у Београду, низ радова млађих научника – прогнаних Краjишника коjи сада раде у научним институциjама Србиjе, али и радови неких од учесника догађаjа 90-тих година као што jе генерал Мирко Бjелановић.
„Намjера jе да читаве ове године промовисањем зборника подсjећамо домаћу и свjетску jавност на 20 година од прогона Срба из Хрватске 1995. године, а главна манифестациjа планирана jе за 30. маj код манастира Крушедол на Фрушкоj Гори“, рекао jе Будимир.
Везане виjести:
БУДИМИР: НАУКА ДА СПРИЈЕЧИ ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ