Забрана парастоса у Глини, наставак НДХ политике

Вандалска одлука Општинског виjећа Глине да забрани служење парастоса и одавање поште на мjесту православне цркве у Глини, у коjоj су усташе 1941. године звjерски убиле више од 1.700 Срба, представља континуитет политике оних коjи су починили те стравичне злочине, сматра предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир.

Будимир jе изразио наду да преостали Срби коjи сада живе у Глини неће дозволити да се заборави мjесто, гдjе се догодио стравичан злочин усташа и да ће и даље на томе мjесту православни свештеник моћи да служи парастос.

„Од овакве власти и ниjе се могло ништа друго очекивати, jер то представља континуитет политике оних коjи су починили те стравичне злочине, не само у Глини него на подручjу читаве Независне Државе Хрватске /НДХ/ током Другог свjетског рата“, истакао jе Будимир.

Он jе поставио питање како jе могуће да Хрватска, коjа себе представља у свиjету као антифашистичку земљу, показуjе толике симпатиjе за оне коjи су били на страни фашиста и побили више стотина хиљада Срба, Јевреjа и других антифашиста.

„Очекивали смо на основу покренуте инициjативе да се врати раниjи назив за Спомен-дом, али се то ниjе догодило. Гдjе су прокламоване вриjедности коjе са собом носи ЕУ чиjа jе Хрватска пуноправна чланица?“, пита Будимир.

Он поставља и питање шта могу очекивати избjегли и прогнани Срби коjи би жељели да се врате у Хрватску, ако се и даље води оваква политика коjа сматра Србе за грађане другог реда и кажњава их ради њиховог масовног учешћа у Народноослободилачкоj борби, захваљуjући чему jе и формирана „авноjевска Хрватска“.

На мjесту православне цркве у Глини, у коjоj су усташе краjем jула и почетком августа 1941. године звjерски убиле више од 1.700 Срба, више неће бити дозвољено одавање поште жртвама тог злочина, одлучило jе Општинско виjеће гласовима свих одборника хрватске националности.

Франкфуртске „Вести“ пишу да jе срамотном одлуком Општинског виjећа Глине, донесеном приjе неколико дана, утврђено да се убудуће комеморациjе у том граду могу одржавати jедино испред крста католичке цркве, чиме jе практично забрањено одавање помена српским жртвама покланим у глинскоj православноj цркви.

Одмах послиjе „Олуjе“ jедна од првих одлука била jе преименовање Спомен-дома, изграђеног за вриjеме бивше СФРЈ, у Хрватски дом, а таj jе цинизам заокружила актуелна гарнитура власти доношењем Одлуке о утврђивању мjеста полагања виjенаца, цвиjећа и паљења свиjећа на подручjу Глине, наводи оваj дневник.

Тако jе, истичу „Вести“, на заиста вулгаран начин локална власт одговорила на приjе извjесног времена покренуту инициjативу неколико организациjа да се Спомен-дому врати старо име из времена СФРЈ.

Покољ у православноj цркви Пресвете Богородице у Глини догодио се 29. jула 1941. године, када су усташе дотjерале Србе из околних села, затвориле их у цркву и заклале их.

Недуго након злочина, усташе су срушиле цркву, а на њеном мjесту су jугословенске власти подгиле спомен-костурницу.

Извор:

Везане виjести:

ЗАБРАЊЕН ПОМЕН ПОКЛАНИМ СРБИМА НА МЈЕСТУ ГЛИНСКЕ ЦРКВЕ

Насиље над успоменама и повиjешћу

Календар геноцида: 28. jул 1941. – Свjедочење: Љубан Једнак, Селиште Глина