arrow up

Подијелите вијест:

“Приче из Ратомира” – књига о првој линији фронта

Из штампе је изашла књига “Приче из РатоМира”, требињског новинара Ратомира Мијановића, коју чини 25 истинитих казивања из одбрамбено-отаџбинског рата.

Фото:Срна

Мијановић је приче прикупљао током дугог низа година, након чега се одлучио да их сједини у књигу, чије је прво издање готово распродато.

Приче су занимљиве, али веома потресне. Говоре о догађајима са прве линије фронта широм Херцеговине, гдје су рањавање и погибија најбољих пријатеља били свакодневица.

Зато су, напомиње аутор, “Приче из РатоМира” својеврсна “омеђина” периода од октобра 1991. до 1996. године, у којем је буктио рат, док се у причама тражи мир, јер је рат многима одузео најбоље године младости, унаказио живот и однио најбоље другове. Мир је дошао као спасење.

“Ова књига је важна опомена будућим генерацијама да мир нема алтернативу, али да се, исто тако, догађаји из славне прошлости не смију заборавити”, поручује Мијановић.

Он указује да је назив за ову књигу дао један од рецензената – Игор Сврдлин.

“Размислио сам и схватио да је то најтачнији наслов”, истиче Мијановић.

Саговорници у причама су Мијановићеви ратни другови из Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде, Невесињске бригаде, “Ћићолине”, те Билећке и Tребињске бригаде Војске Републике Српске.

Књига почиње причом “Партија билијара”, чија је радња смјештена у један забавни салон у Tребињу, вече пред 1. октобар 1991. године, уочи почетка ратних дејстава.

Кроз причу се Мијановић враћа у двијехиљадите године, када се иста екипа, али овога пута некомплетна, вратила у исти салон.

Посљедња прича је “Умјесто опроштаја”, у којој се Мијановић опростио од свих оних који су оставили животе на бранику отаџбине.

“Док сам њу писао, пустио сам највише суза, јер нас погинули саборци сада гледају са небеских висина. Ми који смо преживјели рат чувамо успомену на њих, али кад нас нестане једног дана – бојим се да они не буду заборављени, јер ће о њиховој погибији причати само спомен-собе, уколико их неко не претвори у бутике или кладионице. Зато ми је ова прича најтеже пала”, каже Мијановић.

Представљање књиге у Tребињу заказано је за 19. септембар. Након Tребиња, Мијановић планира представљање у свим општинама источне Херцеговине, те Вишеграду, Бањалуци и Београду.

Издавачи овог дјела су Књижевна заједница “Јован Дучић” из Tребиња и “Свет књиге” из Београда.

Извор: Срна

Везане вијести:

Гацко: Парастос за 382 српске жртве у отаџбинском рату

У Требињу уручена одликовања за 11 погинулих бораца из Херцеговине

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​