Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ

Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од скупштине да установи дан сећања на српске жртве у 20. веку

Три удружења која окупљају преживеле логораше из Другог светског рата и негују сећање на жртве и борце против фашизма затражила су од Народне скупштине Србије да усвоји предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941–1945) и установи дан сећања на српске жртве у 20. веку.

У пропратном писму наводи се да је уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа”, због чега је, поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. и проглашења усташког геноцида, који је започет 28. априла 1941. масовним масакром у Гудовцу код Бјеловара, скупштини упућена молба да усвоји резолуцију и исправи неправду према жртвама.

„Данас је више него икада раније у интересу српског народа да се усвоји овакав акт, најпре због одавања дужне почасти жртвама, нажалост са закашњењем од 80 година, али и ради одупирања ревизионистичким оптужбама да су Срби „злочиначки и геноцидан” народ, што је у потпуној супротности с историјским чињеницама”, наводи се у писму које су потписали Славко Милановић, председник Удружења логораша Јасеновац, генерал-мајор Видосав Ковачевић, председник СУБНОР-а, и Снежана Драгосављевић, председница Заједнице удружења жртава Другог светског рата.

У предлогу текста резолуције наводи се да је њен циљ да трајно сачува сећање на усташки геноцид у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, као и да суочавање с прошлошћу и ограђивање од злочина доприноси добросуседским односима и мирном суживоту будућих генерација. У резолуцији се подсећа да је геноцид над децом у НДХ био најдрастичнији израз планираног „усташког коначног решења”, да су једино у НДХ постојали специјализовани логори за децу, а само је у Јасеновцу „на мучки начин одузет живот 19.432 деце од укупно 71.560 убијене деце у НДХ”.

Живи бедем сећања на те страхоте јесу преживела деца логораши, данас у деветој деценији живота, од којих су неки и подносиоци предлога резолуције. Наводи се и да је „усташки геноцид резултирао бруталним убиством на стотине хиљада људи, пре свега Срба, и на десетине хиљада Јевреја и Рома и других мањина, с 84 масовна масакра, 2.643 локална злочина, 47 усташких логора, 84 крашке јаме у које су бацани живи људи”. Геноцид је вршен варварски и брутално, пише у предлогу резолуције, а примери бестијалности су касапљење и страдање рабина Исака Данијела Данона и Вукашина Мандрапе из Клепаца. Такође, систематски прогон и убијање Срба, Јевреја и Рома имали су и своју законску подлогу у „законским одредбама за заштиту народа и државе”, истиче се у тексту резолуције у којем се усташка НДХ назива „краљевством безумља и мрака”.

Осуђујући сваку врсту верске и националне нетолеранције и насиља, обавезујући се да усташка идеологија и Холокауст у НДХ уђу у колективну меморију човечанства као опомена да се такви злочини не понове и отпор покушајима ревитализације усташтва, у резолуцији се најоштрије осуђују усташки злочини и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, а посебно у логору смрти Јасеновац. „Осуђује се свако порицање усташког геноцида у НДХ и употреба усташких симбола и усташког поздрава ’за дом спремни’ и подржава се иницијатива

Координације јеврејских општина Хрватске упућена Влади Републике Хрватске да се законски санкционише коришћење усташке иконографије у циљу спречавања свих видова рехабилитације и промоције неоусташтва”, наводи се у предлогу текста резолуције. Такође, изражава се емпатија за преживелу децу логораше, као и за њихове породице и охрабрује едукација и даље унапређење разумевања историјских чињеница које су довеле до усташког геноцида на територији НДХ. Резолуцијом се 28. април, када је 1941. почео усташки геноцид, проглашава за дан сећања на српске жртве у 20. веку.

„Народна скупштина Републике Србије позива све релевантне међународне институције и земље чланице УН, као и организације које се баве проучавањем, меморијализацијом и едукацијом о Холокаусту и геноциду, да прихвате ову резолуцију и да Холокауст и геноцид извршен од стране усташке Независне државе Хрватске у Другом светском рату укључе у своје програме, као пример једне од најсмртоноснијих идеологија 20. века”, закључује се у предлогу текста резолуције.

Извор: ПОЛИТИКА