Преминуо историчар Светозар Ливада

Пише: Душан Басташић

Навршиле су се двије године од како је преминуо познати историчар и социолог Светозар Ливада, након дуге и тешке болести у Загребу у 94. години.

Бања Лука, 12. јануар 2010. – Kонференција за новинаре поводом оснивања Удружења грађана „Јадовно 1941“.

Ливада, је рођен 14. марта 1928. године у сеоској породици у селу Горње Примишље, у општини Слуњ, на Кордуну.

Био је партизански борац, писац, филозоф, демограф, историчар, социолог и човјек који је упорно радио на обнови српских институција на територији данашње Хрватске, а посебно је бринуо о положају сељака.

Као веома млад ступио је у партизанске борбене јединице у свом селу. Рањен је неколико пута, а након тешког рањавања у болници је лежао непрекидно седам година и за то вријеме урађене су му 42 операције.

Посебну подршку током лијечења у Великој Британији дао му је син британског предсједника Винстона Черчила.

Послије изласка из болнице Ливада се окреће школовању и завршава гимназију, потом и Филозофски факултет, а касније је и докторирао.

Био је човјек огромне енергије и вријеме проведено у болници инспирисаће га да оснује постдипломске студије геронтологије при Медицинском факултету у Загребу.

Промоциjа књиге "Билогора и Грубишно Поље 1941. - 1991." у Загребу — Загреб, 01. фебруар 2011. – Промоција књиге аутора Миланa Басташићa,”Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.”

Оснивач је престижног научног часописа „Социологија села“. Био је предсједник неколико удружења и организација које су окупљале Србе у вријеме пред распад Југославије, као и за вријеме грађанског рата у Хрватској.

И поред тога што је био ратни војни инвалид, неуморно је радио на терену као члан Комисије за утврђивање ратних злочина, а касније истражујући живот на селу.

Био је један од ријетких људи који се докопао ратног дневника у рукопису Алојзија Степинца. Када га је прочитао схватио је да дневник никад неће бити штампан нити објављен јер је у дневнику Степинац осудио сам себе, као и да политичке структуре Хрватске то никад неће дозволити.

Светозар Ливада је објавио на стотине стручних радова из области социологије и других друштвених наука и права.

Објавио је велики број научних радова и десетине књига „Етничко чишћење – злочин вијека“, „Озакоњени злочин стољећа“, „Кордунски реквијем“, „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској“.

Прошле године објављена је књига Весне Ивановић „Светозар Ливада – мали прилог о изнимном животном профилу“.