Представљена књига по којој се одлучује о канонизацији Алојзија Степинца

Књига „Балкански есеји“ Хјуберта Батлера представља документацију коју користи комисија која одлучује о канонизацији Алојзија Степинца.

На промоцији у Народној библиотеци вечерас је наглашено да са свецима не сме да се греши већ да се историја треба заснивати на чињеницама. О књизи су говорили професор Милан Ристовић, новинар Милош Васић, писац и критичар Теофил Панчић, као и песник и издавач Крис Аги.

Са свецима не сме да се греши а Степинац, је већ на пола пута да буде канонизован – истако је Аги и додао да лажне вести не смеју да угрозе историјске податке.

– Овде видимо сукоб између хагиографије и историје о којој је говорио и Батлер, нешто о чему сведочимо и сами, на пример о лажним вестима које никако не смеју да униште историјске чињенице – наглашава Аги.

Он додаје да је се из ове књиге јасно види да је хрватски геноцид, један од десет највећих почињених у модерна времена.

– Прихваћене цифре јесу да је током Другог светског рада, у овим сукобима побијено негде између 320 и 340 хиљада етничких Срба и најмање 25 хиљада Рома, а побијени су директно од усташког режима. Иво Голдштајн такође даје цифру од 30 хиљада Хрвата и босанских Јевреја који су или побијени непосредно од стране усташке руке или депортовани у нацистичке логоре смрти. То је такозвани трипартитни усташки геноцид који је почињен против три народа истовремено на истој територији, рекао је Аги.

Милан Ристовић каже да када прочитамо ову књигу видимо да постоје везе између Срба и Ираца или Ираца са Југословенима без обзира на велику географску удаљеност.

– То су гранични народи , и гранични национализми на два супротна краја Европе. Батлер је тај који се удубљује заправо у нашу политичку и историјску стварност, у културне сличности и разлике, он разуме језик самим тим разуме и људе. У овој књизи бави се судбином Јевреја, Срба и антифашиста различитих националности у границама Независне државе Хрватске, самим тим се у први план истиче и бављење личностима које су играле веома важну улогу у полититици НДХ, а сједне стране то је надбискуп Степинац ,истиче Ристовић.

Милош Васић сматра да је за Батлера био неразуман термин покрштавања и да као новинар, Батлер аналитички приступа истраживању проблема геноцида на овим просторима.

– Са новинарске тачке гледишта Батлеров подухват, где он као сваки искусан новинар старе англосаксонске школе, када је дошао 1945-6 у Београд, ужаснут свиме сто је чуо и видео, проводи месеце у државном архиву радећи оно што историчари у то време нису радили.

Он је наиме читао НДХ-зијску штампу темељно и пажљиво. Тако је из прве руке видео корпус података присталица усташког режима. Оно што ми је било интересантно у књизи јесте то што Батлер не може да разуме процес покрштавања, јер се то у Ирској није радило – каже Васић.

Теофил Панчић је истакао да је изворни проблем који мучи Батлера, док пише о проблемима у другим земљама то што он заправо пише о Ирској, и истиче проблем неспојивости национализма са хришћанством.

– Он дубоко промишља контекст национализма и са стране хришћанског мислиоца, човека који се јако дуго занима за овај проблем могућности или немогућности мирања хришћанског учења са национализмом. Мозе ли се уистину бити хришћанин ако сте националиста и како се то рефлектује у таквим околностима Другог светског рата, који значи масакар, геноцид и зато се он доста бави Степинцем – наглашава Панчић.

Да подсетимо, прослављени ирски есејиста Хјуберт Батлер (Хуберт Бутлер, 1901–1991) путујући Балканом, писао је о својим разноврсним искуствима у региону, од чега су многе теме од великог значаја за недавну историју Хрватске, Србије и Босне. Живео је у Загребу и у близини Дубровника између 1934. и 1937. године, и течно говорио српско-хрватски. Многи од његових балканских есеја се баве геноцидним квинслишким режимом НДХ (1941-45) и колаборацијом Католичке цркве, нарочито надбискупа Степинца, што је тема која га је увукла у озбиљне контроверзе у Ирској педесетих година. То је такође тема која до данашњег дана поларизује политички и културни живот Хрватске, где је у току процес канонизације Степинца.

У оквиру дана Београдског ирског фестивала сутра у 19.30 у Кинотеци бити приказан јединствен филм о овом значајном писцу „Хуберт Бутлер: Сведок будућности“.

Аутор: У. М.

Извор: ДАНАС

Везане вијести:

Шок на крају рада комисије: Степинац мученик, ни слова о …

“Алојзије Степинац – неиспричане приче“ | Јадовно 1941.

Зашто Степинац никада не може постати светац | Јадовно 1941.