Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У Новом Саду је представљена књига „Ради ти, дијете, свој посао“ аутора Момира Васиљевића која свједочи о стравичним злочинима усташких кољача у концентрационом логору Јасеновац, какве цивилизација није запамтила.
свој посао“ Фото: СРНА
Васиљевић кроз причу о логорашу Вукашину Мандрапи описује сву монструозност и суровост усташких кољача који убијају голоруке људе, па чак дјецу и старце, и у томе уживају.
„После читања ове књиге, више нећете бити исти човек. Као што нисам ни ја, после истраживања и ишчитавања силне грађе о логору Јасеновац која ми је требала да бих написао ову књигу“, рекао је аутор синоћ, представљајући књигу у препуној читаоници Градске библиотеке у Новом Саду.
Васиљевић је рекао да се Срби стално морају сјећати жртава, не да би мрзили некога, већ да би сачували идентитет.
„Ми Срби два пута, нажалост, као народ патимо од заборава, што ништа не ваља. Морамо се почети сјећати свих грозота које су нас у прошлости задесиле јер да није било тих жртава не би ни нас данас било. Уградили су животе у данашњицу коју ми данас живимо“, поручио је Васиљевић, одговарајући на питање
новинара шта га је инспирисало да напише књигу.
Упитан како као аутор књиге о тешким злочинима усташа над недужним српским народом у Другом свјетском рату, гледа на повампирење усташтва у данашњој Хрватској, он је одговорио да нема никакве дилеме да се то дешава.
„Сутра да се, не дај Боже, створе некакви услови, да се нешто пита садашња генерација која на стадионима и другим јавним мјестима /у Хрватској/ хиљадама хиљада гласова урла `Заклати Србина`, чинила би нашој деци исте грозоте што су некад у Јасеновцу и другдје чинили њихови дједови“, рекао је Васиљевић.
Васиљевић истиче да га посебно радују изјаве многих професора, владика и познавалаца историје да би књига „Ради ти, дијете, свој посао“ требало да уђе у ширу школску литературу.
Књига је писана у славу и спомен на Вукашина Мандрапу, крштеног имена Спасоје, из херцеговачког села Клепци код Чапљине кога је Синод Српске православне цркве. због изговорене митске реченице, прогласио светим великомучеником под именом Вукашин Јасеновачки.
Радњу романа „Ради ти, дијете, свој посао“ Васиљевић је завртио управо око те реченице главног јунака, старине Вукашина, који је божанском мирноћом подносио накажење свог тијела и до лудила доводио кољача.
Вукашина је кољач тјерао да викне „Живио Анте Павелић!“ пред свим логорашима Јасеновца, што овај никако није чинио. Он му је тада ножем „србосјеком“ одсјекао оба уха, стално га тјерајући да кликне Павелићу, али је Вукашин остајао миран, гледајући свог кољача право у очи, чак се и благо смијешећи.
Кољач му је потом ножем одсјекао нос, ископао очи и звјерски вичући запријетио: „Преклаћу те и ишчупати срце, мајку ти је..м, ако не викнеш `Живио Анте Павелић!`“.
Старац му је тада мирним гласом рекао: „Ради ти, дијете, свој посао!“.
Кољач је излудио у невјерици, заклао Вукашина и заиста му ишчупао срце.
Тог дана, септембра 1942. године, у Јасеновцу се одржавало такмичење усташких кољача ко ће „србосјеком“ преклати више недужних српских логораша.
О књизи „Ради ти, дијете, свој посао“ говорили су и педагог, професор емеритус Првослав Јанковић, социолог и професор Универзитета у Новом Саду Божо Милошевић и директор новосадске Градске библиотеке Драган Којић.
Дијелове из књиге читао је драмски умјетник из Новог Сада Миодраг Петровић.
Сви примјерци књиге „Ради ти, дијете, свој посао“, донесени на промоцију, продати су и то по промотивној цијени од 700 динара /око шест евра/. Ово је друго издање књиге, али је интересовање јавности за Васиљевићево дјело несмањено.
„Ради ти, дијете, свој посао“ је осма књига Момира Васиљевића, родом из Фоче, који живи и ствара у Сремској Митровици.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Ради ти, дијете, свој посао: Промовисан роман о јасеновачком …
Само ти дијете ради свој посао: Свети Мучениче Јасеновачки …
One Response
ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
У славу страдалих Срба дана
У десетерцу песма спевана
Ко што доликује јунацима
Документарац у стиховима
У лето четрет прве почело,
До краја рата мучено мрено.
Србин моро да потури главу,
На ушћу Уне у реку Саву.
Страдања недостојна људског рода
Горе но највећа ноћна мора
Србин је ко роб морао да хода
Надали се доћи ће слобода
У логору против своје воље,
Усташа га туче, стреља, коље.
У влази, хладноћи, жеђи, глади,
Мучен, исцрпљен мора да ради.
Радионице намене разне,
У којој је зависи од казне.
Без хлеба кувана сточна репа,
Гладна утроба људи се цепа.
Никола Гарго, заповедник самица,
Ђавоља природа људског лица.
Под ћелије и нужник и сто,
Зликовца мозак осмислио то.
Србска села Јабланац и Млака,
Место људи: гавран, врабац, сврака.
На броду „Сава“ једнога дана,
Ко дрва тела Срба трпана.
Срби мучени па побијени,
Без сахране низ Саву пуштени.
Мртва тела ка Србији плове,
Језива слика, стварности ове.
Јасеновац близу ушћа Уне,
И кад га муче, Србин не куне.
Мучење убиства без пресуде,
Па зар је то за браћу за људе?
Шест метара високи зидови,
Савом да побегну, пусти снови.
Љиљана Ћуић