arrow up

Подијелите вијест:

Предраг Марковић: Светла тачка – слобода!

Револуционарни режим успостављен тог октобра 1944. године је често био бесмислено суров и неправичан, али то не умањује хероизам бораца и народа који су ослободили градове Србије

Предраг Марковић, историчар
Предраг Марковић, историчар

Октобарски дани ослобођења свих српских градова заслужују да се памте као светли тренуци историје. Револуционарни режим успостављен тог октобра 1944. године је често био бесмислено суров и неправичан. Али то не умањује хероизам бораца и народа који су тог октобра, раме уз раме са борцима Црвене армије, ослободили своју престоницу и све друге градове Србије.

Не треба заборавити да нигде у Европи није толико домаћих бораца погинуло за ослобођење главног града. У тада десет пута већем Паризу је погинуло мање од хиљаду Де Голових бораца и париских устаника, а у маленом Београду живот даде скоро три хиљаде наших бораца. Сигурно су многи људи које ће касније стрељати нове власти, радосно учествовали у ослобођењу свог града и земље. Сви они који су активно сарађивали са окупатором побегли су пре ослобођења. Црвена армија је убрзо после 20. октобра напустила Југославију, па су највећи део земље ослободили наши борци са 800.000 бораца, већином Срба, партизанска војска је следеће, 1945. године, постала најбројнији покрет отпора на свету, после кинеске Народнослободилачке војске.

Ти наши преци су борећи се од Срема до Трста, дали вероватно пропорционално броју становника, највећи допринос борби против фашизма на планети. Самостална борба нашег народа, омогућила је да после кажемо “Не” Стаљину и изборимо се за државну независност. То је светла тачка историје, коју не треба да потамне револуционарне суровости. Уосталом, највећи дан у сећању Француза је 14. јули, дан почетка Револуције. Французи не одбацују тај празник због крвавих злочина касније јакобинске диктатуре. Ни ми не смемо да одбацимо традицију партизанског антифашизма, по којој смо међу најбољима у свету.

Пише: Предраг Марковић, историчар

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Обиљежене 72 године од ослобођења Београда

Први пут меморијални дефиле поводом ослобођења Београда

Дефиле центром града и свечана академија за Дан ослобођења Београда

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​