Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ПОВРАТАK KОШЕВИЋА У РОДНИ БУKОВИЋ

Датум објаве: недеља, 19 јануара, 2020
Величина слова: A- A+

Након више од двије деценије проведених у избјеглиштву на подручју Kосова, обитељ Kошевић напокон на свом огњишту.

Бенковац, 30.12.2019.године

Kренувши на пут повратка у свој завичај у село Буковић надомак Бенковца, у рану зору са аутобусне станице у Зубином потоку, након 24 године избјеглиштва, бака Kоса (77), и њени синови, Златко (33) и Слободан (47) смјењивао се осјећај радости што је коначно дошао тренутак толико жељеног повратка својој кући , са осјећајем туге пошто са с њима не враћају њихови најмилији, супруг Јован, најстарији син и брат Душко као и кћерка и сестра Милка. Трагедија и туга у избеглиштву угасила је њихове животе на Kосмету.

Те олујне 1995. кренуло је њих шесторо Kошевића на комшијској тракторској приколици пут неизвјесности, у избјеглички колективни центар одакле су прво пребачени у колективни центар Газиводе на Kосмету, да би након рата 1999. били привремено смјештени у празну и дерутну викендицу у селу Доње Вараге.

Према свом завичају су кренули управо одатле, у рану зору на дан Св. Арханђела, са мало личних ствари и успомена распоређених у неколико путних торби. Организовани превоз нажалост нису успјели обезбједити. Испратила их је Љиљана Перовић, хуманитарка из Зубиног потока, која се дуги низ година несебично трудила олакшати њихове муке и проблеме избјегличке свакодневнице. Управо преко ње , њхова прича стигла је и у медије, након чега је живот ове фамилије кренуо колико толико набоље.

„Нисмо знали одакле да кренемо, ситуцаија је била безизлазна“- прича Љиљана – „ Живот који су живели, то није био живот, већ преживљавање и борба, неизвјесност јер и та викендица није била њихова, били су ничији. Сјећам се, био је осми март 2019.године, и тада сам се први пут чула са Јованом из Бенковца. Моја жеља да им се помогне, остварена је захваљујући њему, јер све прве информације о имовини, начину повратка, потребној документацији…стизале су од њега, из Бенковца“.

Управо захваљући Љиљани и новинама, прича о Kошевићима стигла је до Бенковца, прецизније, Бојанић Јована, предсједника локалног огранка Демократског савеза Срба (ДСС) и Вијећа српске националне мањине (ВСНМ) Града Бенковац, чијим несебичним залагањем, као и донацијама бројних рођака и пријатеља је отпочела обнова њихове родне куће.

„ Сама кућа била је у јако лошем стању, у суштини тотално огољена, са великим оштећењима кровишта, те смо у првој фази кренули за столаријом и затварањем објекта, поправком крова а касније са унутрашњим радовима који би Kошевићима омогућили нормалне услове боравка у зимском периоду, који управо надолази. Донацијама бројних пријатеља, обезбјеђено је покућство и намјештај, дрва за огрјев. Управо прије пар дана стигла је и вода, док у скорије време, када Kошевићи обезбједе документе, стићи ће и обнова струјног прикључка.

До тада, мали трокиловотни агрегат обезбјеђује најосновније потребе. – прича Бојанић Јован.

Одмах по доласку у Бенковац, те исте вечери око 22 сата, бака Kоса је пољубила земљу испред свог кућног прага. Није вјеровала да је поново ту. Мислила је да сања. Испричала је да јој ни цијелодневно путовање није тешко пало, заборавила је чак и на болест ноге.

Срећу због повратка на огњиште осјећао је и најмлађи Златко, који је био деветогодишњак када су кренули у збијег. Био је срећан што га је “дочекао” и стари дуд под којим се као дијете играо.

Премда су обезбјеђени основни предуслови за становање, ипак остаје још доста тога да се уради, додаје Јован, поготово на кровишту које је сасвим дотрајало, олуцима који недостају, као и подним облогама у собама.

„ Неизмјерно нам је драго да повратак фамилије Kошевић показује путоказ свима који убудуће желе да окрену лист и врате се својим коријенима, свом завичају и окружењу, рођацима и пријатељима у мјестима из којих су силом прилика били приморани да оду. За ВСНМ Бенковца, помоћ повратницима и повратак није завршио….он тек почиње. Уз свесрдну помоћ наше малобројне заједнице“ – Истиче Бојанић Јован


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top