fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Потресно Теслино писмо открива колико се поносио децом из Шумарица

И после готово осам деценија од када су немачки окупатори стрељали 2.400 грађана у Крагујевцу, отварају се нове странице ове трагедије.

У Шумарицама је убијено 2.400 грађана, од тога 261 средњошколац
У Шумарицама је убијено 2.400 грађана, од тога 261 средњошколаца

Тако је, на чудан начин, у историји до сада остала готово непоменута прича о Николи Тесли, који је само неколико месеци пре него што је умро имао снаге да у Њујорку оштро осуди фашисте, и скрене пажњу Американаца на жртве у својој домовини.

Тако се он под насловом „Браћи у Америци“, у листу „Српски србобран“, обратио следећим речима:

„Наш народ показује толику моралну снагу да нам светла образ пред светом. Оно што чине наша браћа у Старом Завичају достојно је духа који прожима нашу народну пјесму. Колику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јунаштво имали су они наши још неразвијени дечаци кад су пред немачким пушкама радосно клицали: ‘Ми смо српска деца. Пуцајте!‘. Како се ми сви можемо поносити знајући да у читавој историји света нема тако величанственог примера. Ови дивни мученици живити ће векове у нашој успомени одушевљавајући нас на бесмртна дела.

Њујорк, април 1942, ваш брат Никола Тесла.”
Њујорк, април 1942, ваш брат Никола Тесла.”

Српског прослављеног научника посебно су погодила сазнања о стрељању деце, јер је према подацима који су до сада прикупљени, у Шумарицама убијено 2.400 грађана, од чега су 40 деца млађа од 15 година, а 261 су средњошколци.

Детаље о погрому у Крагујевцу и околним местима у октобру 1941. изнео је и угледни “Њујорк тајмс” који је поред осталог написао:

“… Изведен је масакр над 4.000 Југословена, укључујући и 100 ученика са књигама у рукама, од стране немачких војника у близини града Крагујевца, 21. октобра. Цивили су били погубљени у знак одмазде због убиства десеторо немачких војника. Ниједан од настрадалих цивила није био умешан у убиство немачких војника, и умрли су не знајући зашто. Вођени су у смрт у групама од по четрдесеторо. Дечаци старости 15 год., судије, свештеници, дућанџије и радници убијени су. Стрељање је трајало читав дан… Директор школе, Пантелић, пао је на колена и молио Немце да поштеде дечаке, и када је његова молба одбијена затражио је да буде и он убијен са њима. Та следећа молба му је била услишена.

Родбини није било дозвољено да упуте ни последњи поглед својим настрадалима. Немци су издали саопштење описујући масакр као ‘убиство 2.300 комунистичких бандита‘…“

Теслино писмо

Извор: Блиц

Везане вијести:

Ратни злочин 20. и 21. октобра у Крагујевцу

Шумарицe сведоче о великом страдању

Бедеда немачког свештеника: Срби су, дакле, миловали децу …

Њемци стријељали 2.190 Срба 1941. године

Сто цивила за једног Њемца – у којег пуца чудак обијесни …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. ŠUMARICE ZA NEZABORAV (Na poslednjem školskom času) 21. Oktobra 1941. g. u Šumaricama kraj Kragujevca 2400? (dve hiljade i četri sto) ljudi – radnika i seljaka, (uključujući i đake iz kragujevačkih škola) kao odmazdu za neke soldate iz „soldateske Vermahta“ koji su mislili da porobe ceo svet i čovečanstvo svedu na organizaciju insekta i mrava – da gmižu i puze i njihovim interesima služe. „Ja i sada držim svoj čas“! Taa profesorska „lakonska“ izrerka daleko je odjeknula (kroz sva vremena i na sve geografske širina) – na sav glas! Kada profesori i nastavnici održe svojim đacima svoj (i njihov) poslednji čas on bi trebao da utiče i na sve nas! Tada je (tom izjavom) profesor taj ušao u istoriju (i ako za normalne ljude „taj događaj“ predstavlja – moriju) jer oni koji su „priredili takvu scenu“ nisu dostojni ljudskom imenu, oni su monstrumi i divlje zveri – odgajani u drugoj veri koja ne poznaje ljudskost i Etiku i moralno padaju na svakom koraku. Učenici, đaci – još uvek deca, apsolvirali su tu nauku koja mnogima – (čitavog života) – predstavlja muku! Na jednom – svom poslednjem času – ušli su u istoriju našu, a njihovi dželati, krvnici trijumfu svome se nadali i moralno sve dublje – samo su paqdali! I na bojnim poljima, i svuda dokle su stigli – više od životinja i zverova – (ni u jednom svom „podvigu“) – nisu se digli! I kao takvi u sećanju ostali! Istorija je to – ovde u Srbiji, u Kragujevcu zabeležila – da se NE zaboravi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: